Broj obolelih povećan je za 20 odsto u periodu od 2001. do 2010. godine, pokazali su podaci Društva Srbije za borbu protiv raka, koje je zatražilo od Vlade Srbije formiranje međuresornog tela, kako bi se istražio uticaj NATO agresije 1999. godine na ovako alarmantan porast.

Na jučerašnjoj konferenciji "Mesec borbe protiv raka", predsednik društva prof. dr Slobodan Čikarić izjavio je da je u Srbiji najučestaliji rak pluća, zatim rak kože, debelog creva, dojke i prostate, dok većinu obolelih čine muškarci.

"Na nastanak bolesti, genetski faktor ima deset odsto uticaja. Pušenje povećava rizik od 30 odsto, za rak pluća 80 odsto. To ipak ne objašnjva povećan broj dece obolele od raka", kaže prof. Čikarić za "Novosti".

"Obolelih u Srbiji je bilo upola manje nego u drugim evropskim zemljama pre bombardovanja 1999. godine. Naše procene su da je deset odsto ljudi do sada obolelo zbog posledica zagađenja životne sredine odnosno bačenog osiromašenog uranijuma".

Delegat skupštine Društva Srbije za borbu protiv raka, general Slobodan Petković, rekao je da je potrebno da prođe 15 godina od trenutka štetnog dejstva na organizam do kliničke manifestacije.

"Zatražili smo od Vlade Srbije, Ministarstva zdravlja i Ministarstva životne sredine, da se formira međuresorno telo koje će uključivati laboratoriju i obradu podataka o štetnim posledicama NATO agresije. Predlog je upućen ministarstvima i trenutno se nalazimo u pregovorima", rekao je general Petković.

Kako je podsetio, tokom bombardovanja je bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma, koje je potrebno pet milijardi godina da iščezne. Izmereno je štetno zračenje koje je za 30 odsto veće od dozvoljenog, podaci su uzeti najpre na jugu Srbije, ali i u Beogradu, Subotici i regionu celog Balkana.