Do početka oktobra u Ministarstvu zdravlja Srbije izdato je 16 rešenja za rad ordinacijama tradicionalne medicine.
"Najviše rešenja izdato je za bavljenje homeopatijom, akupunkturom, hiropraksom i makrobiotikom", rekao je za "Politiku" profesor dr Vuk Stambolović, član stručne komisije za tradicionalnu medicinu.
On kaže da će se broj ordinacija tradicionalne medicine uskoro sigurno povećati, jer procedura traje mesecima, a zainteresovani često ne podnose sve potrebne dokumente, iako je na sajtu Ministarstva istaknuto šta je sve potrebno. Ipak, izdavanje prvih praktično radnih dozvola je značajno za uređenje oblasti tradicionalne medicine kod nas.
"Mi nemamo podatke koliko ljudi u Srbiji koristi metode alternativne medicine, ali na osnovu iskustva zaključujemo da je relativno mali broj osoba koje kod praktičara odlaze zbog prevencije bolesti, a relativno veliki broj koristi metode kada zvanična medicina nema efikasan lek ili kada odustane od lečenja. Alternativnu medicinu koriste svi slojevi stanovništva, jer bolest ne pita", kaže dr Stambolović.
Prvi talas interesovanja za alternativnu medicinu u svetu počeo je osamdesetih godina. Tada je grupa ljudi srednjih godina, visokoobrazovanih i dobrog materijalnog stanja dobar život želela da zadrži što duže, koristeći metode koje nisu nasilne, jer zvanična medicina ima mnogo takvih metoda.
"Drugi talas su bili oni koji su imali neodređene tegobe koje nisu mogle da se podvedu ni pod jednu medicinsku dijagnozu. Ljudi su se žalili na iscrpljenost, neraspoloženje, simptome vezane za stresne situacije, neobjašnjive bolove. Njima zvanična medicina nije mogla da pomogne, zato su pomoć tražili u alternativnoj medicini. Treću grupu ljudi koji se obraćaju praktičarima alternativne medicine čine hronični bolesnici, koji dugo uzimaju lekove i trpe štetna propratna dejstva. Kod nas najviše pacijenata prepoznajemo u ovoj trećoj grupi i među osobama kojima zvanična medicina više ne može pomoći", objašnjava dr Stambolović.
Da bi se otvorila ordinacija tradicionalne medicine nije neophodno da podnosilac zahteva bude lekar, ali mora biti zdravstveni radnik. Praktičari imaju pravo da se registruju za najviše tri metode alternativnog lečenja, za koje naravno moraju imati odgovarajuću edukaciju. Vrlo često se metode prepliću i uzajamno dopunjuju.
"Dozvola se izdaje na predlog stručne komisije u kojoj je sedam članova, koji pokrivaju praktičnom praksom i teorijskim znanjem sve oblasti komplementarne i alternativne medicine. To je oko trideset metoda. Prilikom procene edukacije najčešće smo se rukovodili međunarodnim standardima", objašnjava dr Stambolović.
(MONDO)
"Najviše rešenja izdato je za bavljenje homeopatijom, akupunkturom, hiropraksom i makrobiotikom", rekao je za "Politiku" profesor dr Vuk Stambolović, član stručne komisije za tradicionalnu medicinu.
On kaže da će se broj ordinacija tradicionalne medicine uskoro sigurno povećati, jer procedura traje mesecima, a zainteresovani često ne podnose sve potrebne dokumente, iako je na sajtu Ministarstva istaknuto šta je sve potrebno. Ipak, izdavanje prvih praktično radnih dozvola je značajno za uređenje oblasti tradicionalne medicine kod nas.
"Mi nemamo podatke koliko ljudi u Srbiji koristi metode alternativne medicine, ali na osnovu iskustva zaključujemo da je relativno mali broj osoba koje kod praktičara odlaze zbog prevencije bolesti, a relativno veliki broj koristi metode kada zvanična medicina nema efikasan lek ili kada odustane od lečenja. Alternativnu medicinu koriste svi slojevi stanovništva, jer bolest ne pita", kaže dr Stambolović.
Prvi talas interesovanja za alternativnu medicinu u svetu počeo je osamdesetih godina. Tada je grupa ljudi srednjih godina, visokoobrazovanih i dobrog materijalnog stanja dobar život želela da zadrži što duže, koristeći metode koje nisu nasilne, jer zvanična medicina ima mnogo takvih metoda.
"Drugi talas su bili oni koji su imali neodređene tegobe koje nisu mogle da se podvedu ni pod jednu medicinsku dijagnozu. Ljudi su se žalili na iscrpljenost, neraspoloženje, simptome vezane za stresne situacije, neobjašnjive bolove. Njima zvanična medicina nije mogla da pomogne, zato su pomoć tražili u alternativnoj medicini. Treću grupu ljudi koji se obraćaju praktičarima alternativne medicine čine hronični bolesnici, koji dugo uzimaju lekove i trpe štetna propratna dejstva. Kod nas najviše pacijenata prepoznajemo u ovoj trećoj grupi i među osobama kojima zvanična medicina više ne može pomoći", objašnjava dr Stambolović.
Da bi se otvorila ordinacija tradicionalne medicine nije neophodno da podnosilac zahteva bude lekar, ali mora biti zdravstveni radnik. Praktičari imaju pravo da se registruju za najviše tri metode alternativnog lečenja, za koje naravno moraju imati odgovarajuću edukaciju. Vrlo često se metode prepliću i uzajamno dopunjuju.
"Dozvola se izdaje na predlog stručne komisije u kojoj je sedam članova, koji pokrivaju praktičnom praksom i teorijskim znanjem sve oblasti komplementarne i alternativne medicine. To je oko trideset metoda. Prilikom procene edukacije najčešće smo se rukovodili međunarodnim standardima", objašnjava dr Stambolović.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.