Mozgu je potreban šećer za energiju, a mišićima je, na primer, potrebna so za kontrakcije, tako da je sasvim jasno da su nam i so i šećer potrebni. Ali, mogu da izazovu i niz zdravstvenih problema ako se unose u većim količinama, upozorava prof. dr Niket Sonpal.

A koje od to dvoje je opasnije – so ili šećer? Krenimo redom...

Šećer

Prirodan šećer, poput onog koji se nalazi u voću, uglavnom nije opasan po zdravlje, ali je problem u rafinisanom i dodatom šećeru.

"Mleko i prirodni voćni sokovi, na primer, sadrže prirodne šećere i kalorije, ali imaju i nutrijente, vitamine, minerale, proteine (mleko) i polifenole (sok)", ističe dijetetičarka Kali Mekmordi.

Zaslađeni napici poput gaziranih sokova, sa druge strane, imaju šećer i kalorije, a nemaju nutrivitnih sastojaka. Isto važi i za većinu grickalica koje ne obezbeđuju vlakna, proteine, vitamine, minerale... Nimalo iznenađujuće, preterana konzumacija ovakvih proizvoda može da vodi do gojaznosti i manjka nutrijenata, upozorava Mekmordi.

"Svi šećer, bez obzira na to kako ih nazivaju – beli šećer, fruktozni sirup, smeđi šećer – imaju slične efekte na telo, podižu nivo šećera u krvi podstičući proizvodnju isnulina", upozorava Mardok Kalegi. Telo oslobađa insulin kako bi izbacilo šećer iz krvi i ćelije i iskoristilo ga kao energiju.

Možda vam to deluje prilično beznačajno, ali kada se unosi previše šećera, povećana proizvodnja insulina može da dovede do insulinske rezistencije, terajući telo da proizvodi više insulina, koji se onda taloži kao masti, objašnjava Kalegi. Vremenom, insulinska rezistencija i višak kilograma do kojeg dolazi zbog viška šećera, mogu da dovedu do razvoja dijabetesa tipa 2, čime se povećava rizik od glaukoma, a to je i vodeći uzrok otkazivanja rada bubrega, kao i faktor rizika za infarkt.

Osim toga, konzumacija šećera u velikim količinama, posebno rafinisanog, može da dovede do promena u telu i metabolizmu, kao i do zapaljenja, što može da bude uvod u razne hronične bolesti.

So

Ljudskom telu je potrebna so da reguliše tečnosti i prenosi električne impulse između ćelija. "O tome kako šećer utiče na telo, već se ponešto i zna, ali o uticaju soli se više raspravlja", kaže Kalegi.

"Kod većine ljudi, umeren unos soli se lako obrađuje u telu, štaviše, telo to samo traži, ali višak soli može da dovede do dugoročnih zdravstvenih komplikacija", upozorava on.

Uopšteno govoreći, ne preporučuje se da se dnevno unosi više od oko pet grama soli, što je otprilike jedna kašičica. Međutim, najveći broj ljudi unosi više od toga.

Već godinama se veruje da višak soli ima veze sa zadržavanjem tečnosti u telu, ali i u povećanju pritiska u krvnim sudovima, što dovodi do povišenog krvnog pritiska. Nekontrolisan krvni pritisak može da dovede do većih zdravstvenih problema, poput infarkta, ali i do problema sa vidom ili bubrezima.

"Za prosečnu, zdravu osobu, umeren unos soli nije štetan", kaže Mekmordi, ističući da su neki ljudi ipak osetljiviji na so – oni stariji od 50 godina i oni koji već imaju povišen krvni pritisak.

Takođe, ono što Mekmordi ističe kao problem je da najviše soli unosim iz obrađenih namirnica, "koje sadrže i više masti i više kalorija, a nude manje nutrijenata od svežih namirnica spremljenih kod kuće". To može da dovede do viška kilograma, pored problema sa povišenim krvnim pritiskom.

Šta je gore?

Pa, nijedno nije samo po sebi opasno, ako se unosi u umerenim količinima, ali "ako se sve uzme u obzir, može se reći da šećer ima veći negativni efekat na opšte zdravlje", zaključuje dr Rejčel Hed.

I Mekmordi je saglasna. "So je neophodna da bi telo normalno funkcionisalo. Šećer nije".

Da ne biste preterali u unosu šećera i soli, fokusirajte se na unos hranljivih izvora ugljenih hidrata, poput celih žitarica, mlečnih proizvoda i voća, a klonite se namirnica koje sadrže rafinisani šećer i obrađene sastojke.