U Srbiji se leči oko 150 osoba sa naslednom genetskom bolešću - cističnom fibrozom, izjavio je u četvrtak profesor Predrag Minić iz Instituta za majku i dete, i istakao neophodnost pokretanja programa skrininga, odnosno otkrivanja bolesti pre njenog ispoljavanja kod tek rođene dece.
Povodom Svetskog dana borbe protiv cistične fibroze, koji se obeležava 21. novembra, Minić je rekao da je metodom skrininga moguće rano otkriti nedostatke i početi s prevencijom i lečenjem pre ispoljavanja bolesti, čime se produžava i poboljšava kvalitet života obolelih.
"Na Institutu za majku i dete pripremili smo sve za pokretanje skrininga, uključujući i pilot seriju, i sada očekujemo da projekat podrže ministarstva nauke i zdravlja", kazao je Minić u izjavi Tanjugu.
Prema njegovim rečima, i u razvijenim zemljama poput SAD, ali i brojnim zemljama u okruženju, tokom poslednjih godina uveden je skrining program, jer je ustanovljeno da se time smanjuju troškovi lečenja obolelih i smanjuje broj dece rođenih sa tom bolešću.
Minić je ukazao da u Srbiji često oboleli prođu bez dijagnoze ili se leče od drugih bolesti koje su im pogrešno postavljene, kao i da neka deca umru od te bolesti jer nije prepoznata na vreme.
Cistična fibroza, ili mukoviscidoza je bolest koja se nasleđuje autozomno recesivno i predstavlja jednu od najčešćih genetskih bolesti belaca.
Zahvata više organskih sistema, a procenjuje se da svaki 625 par ima šansu da ima dete sa tom bolešću, dok je u svakoj trudnoći šansa da se takvo dete rodi jedan prema četiri.
Od otkrića gena za cističnu fibrozu 1989. godine stvoreni su uslovi za prenatalno utvrđivanje postojanja bolesti, ali se, ako nije bilo rađanja deteta sa bolešću u porodici, ne može predvideti u kojoj će trudnoći biti i kod koje žene.
Cističnu fibrozu karakterišu promene na plućima i pankreasu gde se stvara gusti sekret koji može da dovede do zapušenja bronihiola i kanala pankreasa, što dovodi do čestih zapaljenja i insuficijencije.
Prema rečima Minića, oko 90 odsto obolelih ima problem sa bolestima pluća i od toga najveći broj bolesnika i strada.
"Računa se da će deca koja se sada rode, ako se na vreme otkrije bolest, uz terapiju koja se primenjuje imati skoro normalan životni vek što je do pre tri decenije bilo nezamislivo", rekao je on.
Lečenje te bolesti nije jeftino, ali prema rečima Milnića, i tu ima pomaka, jer deca u Srbiji poslednjih godina imaju sve ili gotovo sve uslove potrebne za lečenje cistične fibroze.
Prema recima predsednice Udruženja za podršku i pomoć obolelima od cistične fibroze za Srbiju Mire Zdravković, neophodno je podići društvenu svest i zainteresovati lokalnu vlast i društvene institucije za tu bolest.
Ona je, u izjavi Tanjugu, najavila da će to udruženje Svetski dan borbe protiv cistične fibroze obeležiti deljenjem flajera i brošura u domovima zdravlja, preko kojih će pacijenti moći da se informišu više o toj bolesti.
(Tanjug)
Povodom Svetskog dana borbe protiv cistične fibroze, koji se obeležava 21. novembra, Minić je rekao da je metodom skrininga moguće rano otkriti nedostatke i početi s prevencijom i lečenjem pre ispoljavanja bolesti, čime se produžava i poboljšava kvalitet života obolelih.
"Na Institutu za majku i dete pripremili smo sve za pokretanje skrininga, uključujući i pilot seriju, i sada očekujemo da projekat podrže ministarstva nauke i zdravlja", kazao je Minić u izjavi Tanjugu.
Prema njegovim rečima, i u razvijenim zemljama poput SAD, ali i brojnim zemljama u okruženju, tokom poslednjih godina uveden je skrining program, jer je ustanovljeno da se time smanjuju troškovi lečenja obolelih i smanjuje broj dece rođenih sa tom bolešću.
Minić je ukazao da u Srbiji često oboleli prođu bez dijagnoze ili se leče od drugih bolesti koje su im pogrešno postavljene, kao i da neka deca umru od te bolesti jer nije prepoznata na vreme.
Cistična fibroza, ili mukoviscidoza je bolest koja se nasleđuje autozomno recesivno i predstavlja jednu od najčešćih genetskih bolesti belaca.
Zahvata više organskih sistema, a procenjuje se da svaki 625 par ima šansu da ima dete sa tom bolešću, dok je u svakoj trudnoći šansa da se takvo dete rodi jedan prema četiri.
Od otkrića gena za cističnu fibrozu 1989. godine stvoreni su uslovi za prenatalno utvrđivanje postojanja bolesti, ali se, ako nije bilo rađanja deteta sa bolešću u porodici, ne može predvideti u kojoj će trudnoći biti i kod koje žene.
Cističnu fibrozu karakterišu promene na plućima i pankreasu gde se stvara gusti sekret koji može da dovede do zapušenja bronihiola i kanala pankreasa, što dovodi do čestih zapaljenja i insuficijencije.
Prema rečima Minića, oko 90 odsto obolelih ima problem sa bolestima pluća i od toga najveći broj bolesnika i strada.
"Računa se da će deca koja se sada rode, ako se na vreme otkrije bolest, uz terapiju koja se primenjuje imati skoro normalan životni vek što je do pre tri decenije bilo nezamislivo", rekao je on.
Lečenje te bolesti nije jeftino, ali prema rečima Milnića, i tu ima pomaka, jer deca u Srbiji poslednjih godina imaju sve ili gotovo sve uslove potrebne za lečenje cistične fibroze.
Prema recima predsednice Udruženja za podršku i pomoć obolelima od cistične fibroze za Srbiju Mire Zdravković, neophodno je podići društvenu svest i zainteresovati lokalnu vlast i društvene institucije za tu bolest.
Ona je, u izjavi Tanjugu, najavila da će to udruženje Svetski dan borbe protiv cistične fibroze obeležiti deljenjem flajera i brošura u domovima zdravlja, preko kojih će pacijenti moći da se informišu više o toj bolesti.
(Tanjug)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji