Možda deluje da je simptome depresije lako uočiti - nezainteresovanost za stvari koje su osobu nekada zanimale, promenljivo ponašanje, povećan apetit (ili ništa od toga)...
Ali, ponekad nije lako uočiti simptome, ne zato što ne postoje, već zato što su skriveni. Dakle, osoba može da bude u depresiji, a da istovremeno normalno ide na posao, viđa se sa prijateljima i porodicom, i sve to sa osmehom na licu.
Zbog toga se govori o "nasmejanoj depresiji", što zvuči potpuno suprotno, ali sudeći prema psihologu dr Hajdi Mekenzi, depresija i osmeh nisu međusobno isključivi.
Šta je tačno "nasmejana depresija"
"Ljudi koji pate od ovog oblika depresije često maskiraju simptome koji se javljaju", kaže dr Mekenzi. "Oni svakog dana ustaju, oblače se, pojavljuju se na poslu, i imaju takvu interakciju sa drugima da se njom prikriva koliko se loše zapravo osećaju".
Mekenzijeva ističe da je takozvana nasmejana depresija zapravo samo drugi naziv za visokofunkcionalnu depresiju, hronični osećaj tuge koji može da uključuje promene u spavanju i apetitu, osećaj beznađa i umor, napade panike, gubitak interesovanja za omiljene aktivnosti.
Psihijatar dr Karen Stjuart ističe da stručnjaci namerno koriste termin "nasmejana depresija", kako bi približili simptome ljudima koji drugačije možda ne bi ni shvatili da pate od depresije.
I dr Mekenzi je saglasna sa tim i smatra da ovaj termin može da pomogne ljudima da shvate da depresivne osobe nisu samo oni ljudi koji danima ostaju sami u krevetu, sa navučenim roletnama.
Neke ljude depresije zaista može da "veže" za krevet, dok drugi mogu normalno da idu na posao, brinu o porodici, čak i da se smeju, da održavaju smisao za humor, ističe Mekenzi. Pretpostavka da vam je sasvim dobro jer se ne uklapate u stereotipnu sliku mentalnih bolesti može dugoročno da naškodi zdravlju.
Simptomi "nasmejane depresije"
Ukoliko se na kraju svakog dana osećate potpuno iscrpljeno, a ne znate zašto, ali i još neki simptomi mogu da ukažu na ovaj oblik depresije, sudeći prema rečima dr Mekenzi.
Recimo, ako vam je veliki napor da ujutru ustanete, da se spremite i sredite, da odete na posao. Sa druge strane, kada tamo stignete, ponašate se kao da ste potpuno zadovoljni i srećni, ali se iznutra osećate prazno i prilično odsutno.
Imate energije tokom dana, uspešno balansirate između svih obaveza, ali imate problem da održite fokus. Kada napokon dođete kući, toliko ste iscrpljeni da zanemarujete svoje lične odgovornosti i odmah ležete u krevet.
Dosta manje nego ranije brinete o sebi. Potrebno vam je toliko energije da održite neki minimum brige o sebi, da ste počeli da preskačete treninge, da se hranite nezdravo, izbegavate pozive prijatelja da se vidite...
Konstantno imate cikluse negativnih emocija, bilo da je reč o osećaju krivice, sramote, neraspoloženja, ili možda kritikujete sebe da ste previše lenji kada nemate energije da nešto uradite.
Ukoliko kod sebe primećujete neke od ovih simptoma, najpre prvo odbacite bilo kakve pomisli o stidu, sramu, krivici koje povezujete sa depresijom. Zatim idite kod lekara i zatražite pomoć, ako ste primetili da ovi simptomi traju duže od dve nedelje.
Postavljanje dijagnoze i utvrđivanje oblika depresije je jako važno da bi se što pre započela terapija i da biste se što pre osećali bolje. Verovatno će biti potrebno malo vremena za to, ali svakako može da vam bude bolje!
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Putin je zbog ovog oružja naredio napad hipersoničnom raketom: Ubijen važan ruski general i 500 Severnokorejaca
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina