Iako je novim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti omogućen dopunski rad zdravstvenim radnicima u državnim bolnicama i domovima zdravlja kada završe svoju redovnu smenu, ova novina još nije počela da se sprovodi u praksi. Razlog za to je čekanje na dodatno usvajanje propisa, a po svemu sudeći "večernje klinike" u državnom zdravstvu neće moći da prorade pre 2020. godine. Po zakonu je doktorima, sestrama i tehničarima omogućeno da trećinu radnog vremena rade dopunski u zdravstvenoj ustanovi gde imaju radnu knjižicu, a upravni odbori bolnica i domova zdravlja treba da donesu odluku o cenovniku pregleda.

Povezane vesti

U Ministarstvu zdravlja potvrđuju za "Politiku" da deo zakona koji se odnosi na dopunski rad još nije zaživeo u praksi i da će biti primenjen nakon donošenja podzakonskih akata, čija je izrada u toku. Nadležni ističu da je rok za donošenje ovih akata 18 meseci od trenutka donošenja zakona, koji je usvojen u aprilu. To zapravo znači da bi posao mogao da bude završen tek u oktobru naredne godine. Međutim, u Ministarstvu zdravlja uveravaju da će biti i ranije od tog roka.

"Verujemo da će primena dopunskog rada u državnim ustanovama moći da se sprovede u delo sledeće godine. Bolnice i domovi zdravlja sa nestrpljenjem čekaju da se to uradi jer je veliki broj njih zainteresovan za uvođenje ove prakse. Neke grane medicine su posebno zainteresovane, poput oftalmologije," kažu u resornom ministarstvu.

Ponovo ćemo imati porodične lekare?

Zakon o zdravstvenoj zaštiti, koji je usvojen 3. aprila, omogućuje zapravo da pacijenti mogu da plate pregled kod lekara kod koga žele, ukoliko on sklopi ugovor sa matičnom ustanovom o dopunskom radu u njoj posle regularnog radnog vremena. To jedino neće biti moguće za dijagnostiku i preglede za koje već postoje liste čekanja.

Zdravstveni radnici dopunski će moći da rade trećinu radnog vremena u ustanovi u kojoj su zaposleni na neodređeno vreme i u još tri privatne ordinacije. Za to će morati da imaju saglasnost direktora bolnice u kojoj su zaposleni za stalno.

Nadležni tvrde da će cene pregleda biti niže nego kod privatnika, kao i da će za sve usluge biti plaćeni porez i doprinosi. Iako neka udruženja smatraju da će takav zakon samo pojačati korupciju, u resornom ministarstvu naglašavaju da to neće biti moguće jer će se kontrole često sprovoditi i da se pacijenti neće preusmeravati iz redovne u dopunsku smenu.

I dok direktori klinika tvrde da je ovo dobro jer će zdravstveni radnici moći dodatno da zarade novac, u Udruženju "Doktori protiv korupcije" podsećaju da zakon ima "fabričku grešku" i da je pitanje da li će se ikada sprovesti u delo.

"Ne mislim da će podzakonski akti moći da unaprede model koji nije funkcionalan. Ne može javni resurs da se privatizuje, to je smešno, i reč je o institucionalizovanoj korupciji," smatra dr Draško Karađinović iz ovog udruženja i dodaje da se zdravstveni sistem ne reformiše na odgovarajući način zbog nečijih parcijalnih interesa.

Zakon iz 2005. godine je odobrio da doktor koji radi u državnoj ustanovi može trećinu radnog vremena da "provede" kod privatnika, što je bilo vremenski ograničeno do kraja 2008. Tada je članom 277. zakona omogućeno da zaposlenima u državnim ustanovama koji imaju puno radno vreme, a nastave da rade kod privatnika nakon decembra 2008. godine, prestaje radni odnos u bolnici ili domu zdravlja. Promenom propisa 2010. ukinuta je ova odredba, a medicinari su nastavili da rade i u državnoj i u privatnoj ustanovi. Svojevremeno je u okviru "večernjih klinika" moglo da se radi dopunski na sličan način kao što je sada zakonom regulisano, mada je taj koncept vremenom napušten.