Roditelji dece obolele od raka i retkih bolesti imaće pravo na bolovanje bez umanjenja zarade tokom kompletnog lečenja deteta, ako bude usvojen Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju koji će se sutra naći pred poslanicima Skupštine Srbije, a koji je danas prihvatio skupštinski Odbor za zdravlje i porodicu.

Odbor je u načelu prihvatio i Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti, o predmetima opšte upotrebe, kao i predlog izmena Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj upotrebi opojnih droga i psihotropnih supstanci, o kojima će takođe poslanici sutra raspravljati, a koji donose velike promene u zdravstvu. 

Predlogom zakona o zdravstvenom osiguranju pređvideno je da roditelji imaju pravo na bolovanje s primanjem cele zarade tokom lečenja deteta od raka ili nekog drugog teškog oboljenja do navršene 18. godine, a bolovanje će morati da obnavljaju na svakih šest meseci. 

Do sada su roditelji teško obolele dece imali pravo na 65 odsto ličnih primanja i četiri meseca bolovanja i obično su napuštali posao ili dobijali otkaz kako bi bili uz svoju bolesnu decu.

Novina je i to da će izabrani lekar moći da otvori bolovanje do 60 dana, umesto dosadašnjih 30 dana, kao i da lekari specijalisti mogu da upute pacijenta na bolničko lečenje, a ne samo izabrani lekar, rekao je Tanjugu državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Berislav Vekić, koji je na Odboru obrazlagao predložene zakone. 

Predvideno je i da oni koji se tri puta ne odazovu na preventivne preglede, a za to nemaju opravdanje, moraju da plate 35 odsto cene lečenja, ako se razbole od bolesti za koju je bio predviđen skrining.

"Statistika je pokazala da se mali broj ljudi odaziva na skrininge za rak dojke, grlića materice i debelog creva. Ideja je da uputimo pozive na skrining i da, ako se neko tri puta ne odazove i ne opravda svoj nedolazak, participira 35 odsto u budućem lečenju, ako se razboli od te bolesti", rekao je Vekić.

Takođe, žene koje su operisane od karcinoma dojke imaće pravo na korekciju ili rekonstrukciju dojki na teret zdravstvenog osiguranja.

Vekić kaže i da je predlogom zakona predviđeno da svi građani bez zdravstvene knjižice mogu da dobiju i palijativno zbrinjavanje, da će im biti dostupne obavezne vakcine i skrinig pregledi.
Do sada su oni koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu imali pravo samo na hitnu medicinsku pomoć. 

Kad je reč o Predlogu zakona o zdravstvenoj zašiti, predloženo je prebacivanje primarne zdravstvene zaštite na državni nivo, osim apoteka koje ostaju u nadležnosti lokalne samouprave.

"Objedinjavanjem domova zdravlja i opštih bolnica pravimo zdravstvene centre i racionalizovaćemo nemedicinski kadar, odnosno administraciju i tehničku službu", objašnjava Vekić.

On kaže i da je predloženim zakonom predviđen dopunski rad, odnosno da doktori koji rade u državnoj službi na sekundarnom i tercijalnom nivou mogu zasnovati dopunski rad u svojoj matičnoj ustanovi do jedne trećine vremena, kao i da lekari u okviru dopunskog rada imaju mogućnost da ostvare saradnju s najviše tri privatne medicinske ustanove.

"Olakšali smo uslove za otvaranje privatnih poliklinika, jer će moći da se osnuju sa dve specijalističke grane, a do sad je bilo tri. Bolnice će moći da imaju i organizacione jedinice van svojih sedišta", dodaje Vekić. 

Poslanik Radislav Jović (SNS) ukazao je da lekari koje finansiraju lokalne samouprave nemaju pravo na ID broj, što znači da ne mogu da propisuju lekove koji idu na teret zdravstvenog osiguranja.

"Ovim zakonom nije predviđeno da kada lokalna samouprava finansira lekare da oni dobiju ID broj", rekao je Jović i dodao da bi amandmanom trebalo ispraviti tu nepravdu.

Poslanica Danica Bukvić (SPS) ukazala je na značaj ranog otkrivanja karcinoma i lošu naviku kod ljudi da se jave lekaru za pomoć samo kada su bolesni. 

"Onaj ko se ne odazove na skrining treba da učestvuje 35 odsto u svom lečenju. Ova odredba povećaće broj ljudi koji se odazivaju na skrining", pojasnila je ona.

Spajanje opštih bolnica i domova zdravlja poslanica Vesna Ivković (SPS) ocenila je kao dobar potez u racionalizaciji. Ona je naglasila da ipak treba uvesti u zakon i odredbu da medicina rada ostane u domovima zdravlja kako bi lekari mogli da prate zdravstveno stanje svakog pojedinca od početka zaposlenja, pa tokom radnog veka.