Nivo fizičke aktivnosti neke osobe pre nego što je doživela moždani udar ukazuje na to koliko će šlog biti ozbiljan i u kolikoj će se meri ona oporaviti, zaključili su stručnjaci iz Univerzitetske bolnice u Kopenhagenu.

Dr Lars-Henrik Krarup i njegove kolege došli su do ovakvog zaključka proučivši slučajeve 265 ljudi, koji su preživeli prvi moždani udar, prenosi Rojters.

Pošto su uzeti u obzir relevantni faktori kao što su godine, eventualna istorija dijabetesa i drugi, ispostavilo se da su pacijenti koji su prethodno bili najviše fizički aktivni uglavnom imali blaži oblik moždanog udara. Osim toga, dve godine posle šloga oni su se znatno bolje oporavili nego njihovi manje aktivni sapatnici.

"Dokazali smo da, dve godine posle šloga, pacijentov nivo fizičke aktivnost pre moždanog udara još uvek značajno utiče na stepen njegove invalidnosti, odnosno samostalnosti", ističe dr Krarup.

Ispitanici sa najboljim rezultatima dve godine posle šloga bili su pre šloga u proseku svakodnevno dva sata više fizički aktivni od najneaktivnijih pacijenata.

Danski stručnjaci naglašavaju da pri tom nije reč samo o fizičkim vežbama, već i o rutinskoj, svakodnevnoj fizičkoj aktivnosti - radu u bašti, težim kućnim poslovima ili šetnji bržim hodom.

(Tanjug/Foto: Beta)