Kako bi rešili trenutni problem ili ublažili svakodnevni stres, mnogi posežu za lekovima za smirenje. Međutim, oni neće rešiti te probleme, ni kod kuće, ni na poslu. Zato sa ovim lekovima moramo da budemo obazrivi i da ih pijemo isključivo u dogovoru sa lekarom.

Godišnje se u Srbiji, na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, izda oko 5,3 miliona kutija lekova za smirenje.

"Trogodišnje ispitivanje koje je pratilo primenu lekova za smirenje, koji su široko prisutni u našoj populaciji je pokazalo, ne samo da se dosta uzima, nego da su ti parametri, indeksi potrošnje značajno visoki, i značajno viši u odnosu na zemlje srednje i severne Evrope. U saradnji i sa Agencijom za lekove i sa Institutom za javno zdravlje koji su izneli svoje podatke, analizom svih ovih podataka, dobijamo indeks potrošnje više od 20 odsto odrsle populacije u Srbiji koristi ili je koristillo u prethodnih 12 meseci neki od ovih preparata, to jest lekova za smirenje", kaže za RTS farmakolog dr Janko Samardžić, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Pročitajte: Prepoznajte depresiju na vreme

Pročitajte: Prepoznajte anksioznost na vreme

Ako mislite da će lekovi za smirenje rešiti vaše probleme, varate se.

"Kao i svi lekovi, tako i benzoidoijapeni, sedativi, koji utiču na centralni nervni sistem, treba da se uzimaju samo po ultimativnoj preporuci specijaliste. Na žalost ta dostupnost takvih preparata je relativizovana, iako postoje propisi da to ne može da se dobije u slobodoj prodaji, ipak ima široko tumačenje ovog propisa. Sedativi imaju ulogu poštapalice, da trenutni problem naprave lagodnijim", ističe prof. dr Ranko Raičević, predsednik Društva neurologa Srbije.

lekovi za smirenje

Te medikamente svakodnevno koristi svaka treća žena i svaki sedmi muškarac. Među njima je i sve više mladih, pokazuju podaci.

Važno je da znate još nešto

To što neko deluje kao da savršeno funkcioniše u životu ne znači da ne može patiti od nekog problema u vezi sa mentalnim zdravljem. Ima ljudi koji uz odgovarajuću terapiju mogu da žive i rade potpuno normalno. Ali, ima i onih koji ulažu neverovatan napor u prikrivanje svog stanja, tako da njihovi prijatelji, kolege, ponekad čak i članovi porodice ne primete ništa.

"Naše istraživanje u studentskoj populaciji za koju bi se očekivalo da je najzdravija populacija, bez psihijatrijskih tegoba ili bar, ne tako izraženih, čak 15 do 16 odsto studenata u prethdonh 12 meseci je uzimalo lekove za smirenje", dodaje profesor Samardžić.

Zato sa ovim lekovima moramo da budemo obazrivi, naročito pojedini.

"Pacijenti koji imaju problem sa pamćenjem, osobito ona grupa dementnih bolesnika, uzimanje lekova sa depersornim uticajem na centralni nervni sistem, a to sedativi ipak rade jer snižavaju moždanu aktivnost, velike studije su pokazale da utiču i na pojačan traumatizam i na povećanje ukupne smrtnost kod ovih paciejnata", napominje profesor Raičević.

Pomažu ako ih uzimamo u dogovoru sa lekarom, ali odmažu ako ih uzimamo na svoju ruku.

"To je jako bezedna grupa lekova s jedne strane, ako se koriste prema uputstvu lekara. Međutim, ako ih samoinicijativno koristimo na svoju ruku, možemo ući u poblem i tolerancije, zavisnosti, pogoršanja psihičkih tegova, prikrivanja simptoma koji bi možda ukazali na neko drugo oboljenje, i zaista su posledice jako problematične, ne samo po zdravlje, već i po zdravstveni sistem u celini", ističe farmakolog, profesor Samardžić.

Ako se borite sa problemima, ako vas mori nešto, ako imate osećaj da je sve izgubljeno… niste usamljeni. Niste krivi. Niste slabi. Potražite pomoć.

Na sajtu Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" postoji i onlajn čet. Registracija nije potrebna, dovoljno je samo da "kliknete" na prozorčić za čet i započnete razgovor sa nekim od stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja:

MONDO TEMA: Depresija ne bira: Evo kako da pomognete

MONDO TEMA: "Izgaziću depresiju, ili će ona izgaziti mene"