Možda ste primetili da ogrebotina ili posekotina na šaci zarasta danima, ali ako se recimo povredite četkicom dok perete zube, pa "zakačite" desni, ili se ujedete za jezik ili obraz, do ujutru je sve nestalo. Mnogo faktora utiče na procese zaceljivanja povreda, ali istraživanje iz 2017. pokazalo je da postoji jedan bitan faktor koji utiče na to da povrede u usnoj duplji zaceljuju brže nego one na ostalim delovima tela: pljuvačka sadrži molekul koji potpomaže rast novih ćelija.

Naučnici već znaju da pljuvačka sadrži peptid histatin-1 koji deluje antibakterijski i pomaže zarastanje rana. U studiji iz 2017, utvrđeno je kako tačno taj molekul utiče na zarastanje rana. U seriji eksperimenata, čileanski naučnici dodavali su histatin-1 embrionalnim ćelijama pilića i u nekoliko tipova ljudskih ćelija krvnih sudova, i posmatrali šta će se dešavati.

Zarastanje rana je proces koji ima mnogo koraka. Nove ćelije kože moraju da se formiraju i migriraju sa ivica povrede da bi prekrile čitavu površinu, poput "flastera". Aktivne ćelije pod nazivom fibroblaste se uključuju, pomažući stvaranje kolagena, elastina i drugih proteina koji će biti potrebni novoj koži. Telo počinje da stvara nove krvne sudove, koji podstiču cirkulaciju u povređenom delu, i to takođe ubrzava zarastanje.

Pa, ispostavilo se da histatin-1 radi sve to. Ne samo da čini da nove ćelije kože migriraju i pričvršćuju se na povređeno mesto, nego podstiče i formiranje novih krvnih sudova.

Ako pljuvačka poptpomaže zarastanje rana, da li bi trebalo da liznete posekotinu? Ne baš... usta su puna bakterija, procene kažu da u usnoj duplji živi oko 650 različitih sojeva bakterija. Prema tome, najbolje bi bilo da se za posekotine i povrede na drugim delovima tela, držite proverenih metoda: očistite ranu blagim sredstvom za dezinfekciju ili sapunom i mlakom vodom, i pokrijte je sterilnom gazom.

Ali, ovo istraživanje čilenanskih naučnika nije imalo za cilj samo da zadovolji radoznalost i odgovori na pitanje zašto ranice u ustima zaceljuju brže, već da se vidi da li ta činjenica može da bude iskorišćena u svetu biotehnoloških otkrića. Naučnici se nadaju da će korišćenje molekula histatina-1 pomoći u kreiranju novih materijala i implanata koji bi trebalo da ubrzaju oporavak posle velikih operacija ili teških povreda, prenosi portal Curiosity.