Kad zakačite stočić za kafu u prolazu, prođe vam verovatno kroz glavu "eto modrice". U tom trenutku osetite specifičan bol, i znate da nema šanse da se provučete bez modrice, koja će onda danima da vas podseća na trenutak neopreznosti, menjajući boju od modre ka ljubičastoj do braonkasto-žute.
Na sreću, kad počne da menja boju, obično više ne boli, a ako ste se nekad zapitali šta se pod kožom dešava za to vreme, evo odgovora.
Modrice nastaju kad se desi neka trauma, recimo, udarili ste koleno ili cevanicu, ili ste priklještili prst, koja oštećuje fine krvne sudoce, ali ne povređuje kožu. Kapilari se nalaze između kože i drugih tkiva i kad puknu, njihov sadržaj se "zaglavi" među tkivima.
Telo počinje da reapsorbuje krv koja je tom prilikom iscurila iz kapilara, što na kraju dovodi do toga da modrica prođe i nestane. A proces isceljivanja je praćen tim živopisnim promenama nijansi.
Iz oštećenog kapilara izlazi sveža krv kojoj hemoglobin (protein koji transportuje kiseonik kroz organizam) daje crvenu boju. I zahvaljujući toj svežoj krvi koja je bogata kiseonikom, mesto povrede je ružičasto-crvenkasto u početku.
Ali, nakon jednog ili dva dana bez cirkulacije, hemoglobin počinje da se razlaže, i modrica poprima plavu, ljubičastu, ponekad i skoro crnu boju.
Kad se taj "zarobljeni" hemoglobin razloži, telo počinje da koristi nusproizvod tog procesa u druge svrhe. Gvožđe iz hemoglobina može da se iskoristi za stvaranje novih crvenih krvnih zrnaca na primer.
Kad se gvožđe iskoristi, taj razgrađeni hemoglobin pretvara se u biliverdin, zeleni pigment koji je "zaslužan" za maslinastu nijansu koju modrica poprima posle šest, sedam dana.
Na kraju, modrica postaje žućkasta ili smeđa, i to znači da je proces isceljivanja pri kraju. Za te nijanse "kriv" je bilirubin, nusprodukt razgradnje hemoglobina (takođe odgovoran i za speciično žutilo kože i beonjača koje prati žuticu). Kad jetra isprocesira bilirubin, modrica nestaje.
Većina modrica nestaće sama od sebe, u najgorem slučaju za dve nedelje. Ali, postoje neke situacije u kojima bi trebalo da vas ipak pogleda lekar. Jedna od tih situacija je pojava hematoma, koji izgleda kao modrica na prvi pogled, ali može biti mnogo opasniji.
Obične modrice nastaju kao posledica povreda sitnih kapilara, ali hematomi se javljaju kao rezultat ozbiljnije povrede većih krvnih sudova.
Kad se pojavi hematom, krv se "zaglavi" u tkivu koje okružuje oštećeni krvni sud. Na površini, hematom izgleda kao crvena čvoruga ispunjena tečnošću, ili, ako povredite nokat, kao tamna mrlja pod nokatnom pločom.
Hematomi koji nastaju dublje u tkivu, mogu biti ozbiljna opasnost, jer mogu vršiti pritisak i oštetiti unutrašnje organe i ponekad zahtevaju hiruršku intervenciju da bi se krv izvukla.
Ipak, većina modrica i hematoma su dugoročno gledano bezopasni.
Za prvu pomoć, ako se baš dobro udarite, i imate utisak da će se napraviti džinovska modrica, "lek" je prilično jednostavan: odmorite se malo, stavite hladne obloge i uvijte elastičnim zavojem povređeno mesto, to bi trebalo da umanji potkožno krvarenje i oticanje.
Par dana kasnije, ako imate veliku modricu, hladne obloge zamenite toplim, pošto će grejanje povređenog mesta ubrzati cirkulaciju, a samim tim i isceljivanje.
Ili, možete da ne radite ama baš ništa i sačekate da telo odradi svoju "magiju".
Partizan razbio Zvezdu i odigrao najbolji meč sezone! Obradovićev tim dominirao, Grobari slavili pred Delijama
Srbija pregazila Dansku i ide na Eurobasket: Blistali Aleksa i Balša, a moglo je i ubedljivije!
Uhapšeno 11 osoba zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici: Preti im do 12 godina zatvora
Partizan za 55 dana mora da sakupi milione evra: Rasim Ljajić otkrio koliko crno-beli duguju!
Mondo ukrštenica za 21. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!