Novi izveštaj Britanskog psihološkog društva pokazuje da ljudi nisu gojazni zbog ličnih neuspeha i loših odluka, već zbog kombinacije različitih faktora, uključujući genetiku, višesatno sedenje, reakcije na stres i traume iz detinjstva, ali i zbog toga što nemaju dovoljno zdravih namirnica na raspolaganju.

Stručnjaci koji su sproveli studiju veruju da je potrebno promeniti način na koji posmatramo gojaznost i o tome govorimo, te da ne treba govoriti "gojazni ljudi" već "ljudi sa gojaznošću" ili "ljudi koji žive sa gojaznošću".

"Gojaznost nije posledica nedostatka snage volje. Ljudi koji imaju nezdravu telesnu težinu najčešće imaju i velike genetske faktore za razvoj gojaznosti, a njihov život je oblikovan poslom, školom i društvenim okruženjem koje promoviše prejedanje i neaktivnost", kažu naučnici.

Pored toga što tvrde da mnogim ljudima nije na raspolaganju veliki izbor zdravih namirnica, oni dodaju i da psihološka iskustva imaju veliku ulogu u svemu tome, te ističu da skoro polovina gojaznih ljudi "vuče traume" ih detinjstva.

"Gojaznost jeste izazvana ponašanjem, ali to ponašanje nije uvek posledica izbora ili lične odgovornosti", tvrde oni.

Dakle, to što neki tvrde da su gojazni ljudi samo "lenji" zaista ne pomaže nikome. S obzirom na to da je sve više gojaznih ljudi u svetu, jedna od autorki studije dr Ejndžel Čejter ističe da je prosto nemoguće da su ljudi svuda u svetu odjednom izgubili motivaciju za zdrav život i fizičku aktivnost.

"Da bismo razumeli gojaznost, moramo da razumemo sve njene uzroke – biološke, psihološke i društvene", zaključuje on.