Dijabetes je postao nešto što plaši savremeni svet. Danas imamo "blizanačke epidemije" - epidemiju gojaznosti koja je i u svetu i kod nas u zamahu već tri četiri decenije, i epidemiju dijabetesa koji prati istu tu krivulju rasta.
Dijabetes se javlja kad organizam prestane da odgovara na insulin kako treba. Do danas lek za dijabetes nije otkriven, ali postoje načini da se ova bolest drži pod kontrolom, u zavisnosti od tipa koji je u pitanju.
Tip 2 šećerne bolesti javlja se kada organizam ne proizvodi dovoljno insulina za normalno funkcionisanje ili kada ćelije u telu ne reaguju na insulin tako da glukoza ostaje u krvi umesto da bude iskorišćena kao energija, dok je dijabetes tipa 1 autoimuno stanje zbog kojeg telo napada zdravo tkivo u pankreasu odgovorno za stvaranje insulina.
Na Dan dijabetesa, 14. novembar, MONDO vam donosi jednu inspirativnu priču o mladiću koji je našao način da se izbori sa bolešću koju nije očekivao...
Naš sagovornik, Filip Nikolov (27) iznenada je počeo da oseća simptome bolesti kada je imao 23 godine. Odlaskom u apoteku i testom na dijabetes, rečeno mu je da ima dijabetes tipa 1 i njegov život se tada drastično menja...
"Pre nekoliko godina mi je dijagnostikovan dijabetes, tip 1, i tada je počela moja borba. Naglo sam izgubio na težini, osećao umor, bilo mi je vrlo teško da normalno funkcionišem, ali tada, još nisam znao tačan uzrok. Nakon urađene analize krvi, saopšteno mi je da imam dijbetes i mogu slobodno reći da to smatram najgorim i najtežim trenutkom u životu. Bio sam vrlo mlad, uplašen, nisam bio ni svestan situacije u kojoj sam se odjednom našao. Jednom rečju- šok! Moj pakao je tada počeo. Bar sam mislio tako...", započeo je za MONDO svoju priču Filip.
Često pominješ da je nakon uspostavljene dijagnoze usledila depresija i osećaj poraza u tvom životu - šta su bile tvoje misli u tom periodu i šta te je motivisalo da se trgneš iz takvog stanja?
"Upravo taj prvi talas emocija, taj šok koji sam pomenuo, prethodio je mnogo gorim stvarima. Usledila je depresija, moja izolovanost od drugih ljudi. Valjda je uzrok svemu tome bio neverovatan bes koji sam osećao. Znate, to pitanje u glavi: 'Zašto baš ja!?' I pitanja su se tako ređala, a odgovora nigde. Osećao sam se bespomoćno. Trebalo bi da se borim protiv nečeg što zapravo ne mogu da pobedim. Čemu onda to? Zamislite da vašim telom, emocijama, prosto, vašim životom, upravlja neko drugi, a vi ste tu posmatrač. Prilično grozan osećaj, zar ne? I svako bi u takvoj situaciji poželeo da se suprotstavi stvari koja ga kontroliše i ograničava. Upravo je to probudilo i mene. 'Nemaš izbora', konstantno sam ponavljao. Prepusti se, šetaj, vozi bajs ili se trgni i savladaj 'nepobedivo'. Mislim da je očigledno šta sam izabrao. Ne vozim bajs."
Filip se uprkos savetima lekara da treba da miruje i posveti se "laganim" vežbama, godinu dana nakon dijagnoze "bacio" na žestoke treninge i posle mukotrpnog vežbanja, osvojio u više navrata zlatnu medalju na takmičenju u powerliftingu!
"Da krenemo logično, šta dobijamo laganim šetnjama i mirovanjem? Ništa. Održavamo telo takvim kakvo je. Po tom pitanju, moj stav prema konvencionalnoj medicini je prilično osuđujuć. Da ne bih otišao predaleko, dovoljno je da uzmete mene kao primer, dijabetičara koji aktivno trenira i bavi se powerliftingom već tri godine. Uz kontrolu šećera putem ishrane, treniram i trener sam i nikada se nisam osećao bolje. Zapravo, osećam se zdravijim nego što sam bio pre ove faze sa dijabetesom kada nisam bio aktivan i kada nisam vodio računa o svom zdravlju. I tek sada imam jos veću i jaču želju da napredujem, videvši da mogu. Najteža je ta prva stepenica, krenuti u sve to i odbaciti srtereotipe i strah", istakao je Filip.
Pomenuo si da si tokom depresije sebe dosta izolovao od drugih ljudi i da nisi imao samopouzdanja - koja misliš da je prva "zamka" bolesti u koju upadnu ljudi kada shvate da imaju dijabetes i da im je život promenjen zauvek?
"Bespomoćnost. Slepo slušanje onih koji žele da šetaš. I sam sam bio tu, kao što već rekoh. Osećaj slabosti koji usledi ne bih mogao ni sa čim da uporedim. I upravo je to prva 'zamka' u koju sam i sam upao. Da, ne možeš da izlečiš sebe, ali možeš i moraš da se boriš. Da preuzmeš kontrolu. I da ovo ne bi zvučalo kao filozofiranje mladog dijabetičara, mislim konkretno na buđenje i aktivnost tog istog tela koje dijabetes želi da porazi. Pri fizičkoj aktivnosti osetljivost insulina se povećava, što znači da, pravilnom ishranom nakon treninga pomažemo našem telu da se izgradi. Zbog veće osetljivosti, svi nutrijenti iz hrane se bolje apsorbuju i nivo jedinica insulina koje moram da unesem sam drastično smanjio."
Kakav život si vodio pre dijabetesa i koje su najveće razlike u odnosu na to kako živiš danas?
"Zbog tadašnjeg načina života sam i dobio dijabetes na prvom mestu, tako da, možete da zamislite. Život koji sam ranije vodio i moj život sada se apsolutno razlikuju. Ljudi nisu svesni, kao što nisam bio ni ja, koliko neke svakodnevne, naizgled beznačajne stvari dovode do ovog stanja. Svi mi volimo da jedemo, uživamo u piću, hrani, trudimo se da zaradimo što više, žurimo, i sve to prati ogromna količina stresa. Šta je lepše od opuštene večeri uz TV, picu, kokice, čokoladu, slatka gazirana pića u svim tim divnim, ogromnim količinama. I onda dođemo do onog pitanja: 'Kako to baš meni da se desi!?' Prekasno počnemo da mislimo o sebi i svom zdravlju. Primer sam toga. Iz tog razloga se trudim da podignem svest drugima koliko mogu i da opomenem svojom pričom.
Da li te i dalje muče iste stvari, i kako se boriš sa "iskušenjima" iz "prethodnog života"?
"Namerno sva ta svoja prethodna stanja nazivam fazama. Iskreno, ne postoje 'iskušenja' iz 'prethodnog života' koje je dijabetes pobedio. Živim apsolutno normalnim životom, bez nekakvih poteškoća ili prevelikih odricanja. Kada sam uvideo gde grešim i kada sam se konačno aktivirao, moj način života sada je mnogo ispunjeniji. Vidim svrhu u onome što radim i uživam u tome."
Koje misliš da je glavno "oruđe" kojim ljudi moraju da se opreme kako bi se nosili sa ovom bolešću?
"Strpljenjem, snagom uma i prvenstveno, verom. Ništa dalje o toga."
Kako bi pomogao i drugima koji su se našli u njegovoj situaciji, Filip je odlučio da se "ogoli" i da iskustvo kroz koje je prošao, i kroz koje i dalje prolazi, prenese u vidu kratkometražnog filma pod nazivom "Jači sam od dijabetesa".
"Taj film kao glavnu ulogu ima predstavljanje dijabetesa drugima i nosi poruku: 'Znam kako je, prolazim kroz to. Vidiš da mogu. Vidi da možeš!' Sada nemam problem sa tim da podelim svoju priču i svoje iskustvo sa drugima jer sam video da mogu da pomognem i ne postoji veća potvrda od toga kada vidim zadovoljna i borbena lica, da to što radim, radim uspešno. Ta količina sreće se ne meri ni sa čim. Počeo sam da radim kao trener ljudima obolelim od dijabetesa znajući da ću se susreti sa različitim mišljenjima i pogledima na celu tu priču. Ali, to meni samo daje još veću motivaciju da usavršavam sebe i ulažem u ono što volim i za šta se zalažem."
Šta je tebi najviše pomoglo da se izboriš sa svim, i da nastaviš da se i dalje boriš?
"Pri prvim dobrim rezultatima sam dobio neverovatnu motivaciju i sa svakim narednim se sve više povećavala. A, to je ujedno i ono što me pokreće i dalje. Na pitanje 'Kako si?' mogu da odgovorim sa 'Odlično!'. I tako želim i da ostane."
MONDO se zahvaljuje Filipu na priči koju je podelio sa nama, a za kraj imate priliku da i pogledate kako je izgledala njegova borba sa dijabetesom:
Ostoja Mijailović se oglasio o krizi u Partizanu: Ostaje nam da verujemo treneru i igračima
Mesec dana Partizanovih poraza: Evroligaška sezona već izmiče iz ruku crno-belima
Zamenio Srbiju Bosnom i Hercegovinom, pa doživeo debakl 7:0! Košmarni debi Baždara za novu reprezentaciju
FS "Kosova" se oglasio saopštenjem zbog skandiranja Srbiji: UEFA mora da reaguje zbog rasizma!
Rajaković u poslednjoj sekundi produžetka izgubio od šampiona: Držao Boston u nokdaunu, pa ostao na dnu NBA lige!