Međunarodna grupa naučnika, koja je pre dve godine završila projekat ljudskog genoma, izuzetno važnu mapu gena u ljudskom telu, nastavlja posao dekodiranjem gena životinja, bakterija i virusa.
Istraživanje gena pomaže u traganju za putevima lečenja nekih oboljenja. Očekuje se da će manipulacija genima, poznata kao genska terapija, koja već počinje da se koristi, pomoći da se zaustave nasledne bolesti. Lekovi će se,na kraju, proizvoditi prema individualnom genetskom sastavu pacijenta.
Projekat istraživanja ljudskog genoma (genetičkog sastava organizma) trajao je 13 godina, s ciljem da se utvrdi precizan redosled ljudskih gena. DNK jednog organizma i hromozomi su "hemikalije" koje nose genetsku informaciju. Projekat je identifikovao najmanje 25 hiljada gena u ljudskom DNK. Redosled DNK stvara svaki genetski jedinstveni profil.
U projektu ljudskog genoma učestvovali su i naučnici iz Nacionalne laboratorije u Los Alamosu, na jugozapadu američke države Nju Meksiko. Tom Bretin, naučnik iz Nacionalne laboratorije, kaže da Projekat ljudskog genoma pomaže iznalaženju novih metoda dijagnostikovanja i lecenja 4.000 do sada identifikovanih naslednih bolesti.
"Možemo da vidimo da je nešto nasleđeno od oca ili majke ali ne znamo tačno šta je uzrok bolesti. Zahvaljujući redosledu ljudskih hromozoma, možemo zaista da počnemo da gledamo i kažemo šta se razlikuje u hemijskom sastavu hromozoma neke konkretne obolele osobe, u poređenju sa nekim, možda zdravim članom iste porodice", objasnio je Bretin za časopis "Sajens".
Po rečima ovog istraživača, naučnici bi trebalo da utvrde zbog čega su neki lekovi kod ljudi sa istom bolešću efikasniji od drugih.
"Prilikom lečenju od raka, na primer, zbog čega neka vrsta lečenja nekim ljudima pomaže, a drugima ne? Prema jednoj od novih hipoteza, to se događa zbog hromozomske kompozicije pojedinca koji je podvrgnut tretmanu. Na osnovu toga možete da zamislite da bi na osnovu dijagnoze kojom se utvrđuje redosled ljudskih hromozoma, mogao da bude određen najbolji način lecenja", kaže Bretin.
Bez obzira na više saznanja o genima, još nije poznato kako oni funkcionišu. "Zaista razumemo šta stvarno znači samo jedan odsto tih podataka. Geni su samo mali deo hromozoma. Ali postoje veliki regioni između gena i mi nemamo pojma kakvu ulogu oni igraju u razvoju nekog pojedinca ili na pojavu neke bolesti", podseća Bretin.
On je naglasio da je siguran da će napredak koji su naučnici postigli u genetskom istraživanju dovesti do revolucije u medicini:
"Jasno je da će ljudsko zdravlje u 21. veku zbog toga da se promeni: od ranog postavljanja dijagnoze, da bi čovek mogao da promeni način života i predupredi pojavu neke bolesti, sve do ovih novih načina lečenja namenjenih određenim pojedincima ili opštih tretmana koji su rezultat razumevanja ljudskog genoma”, uveren je ovaj genetičar.
(Fonet)
Istraživanje gena pomaže u traganju za putevima lečenja nekih oboljenja. Očekuje se da će manipulacija genima, poznata kao genska terapija, koja već počinje da se koristi, pomoći da se zaustave nasledne bolesti. Lekovi će se,na kraju, proizvoditi prema individualnom genetskom sastavu pacijenta.
Projekat istraživanja ljudskog genoma (genetičkog sastava organizma) trajao je 13 godina, s ciljem da se utvrdi precizan redosled ljudskih gena. DNK jednog organizma i hromozomi su "hemikalije" koje nose genetsku informaciju. Projekat je identifikovao najmanje 25 hiljada gena u ljudskom DNK. Redosled DNK stvara svaki genetski jedinstveni profil.
U projektu ljudskog genoma učestvovali su i naučnici iz Nacionalne laboratorije u Los Alamosu, na jugozapadu američke države Nju Meksiko. Tom Bretin, naučnik iz Nacionalne laboratorije, kaže da Projekat ljudskog genoma pomaže iznalaženju novih metoda dijagnostikovanja i lecenja 4.000 do sada identifikovanih naslednih bolesti.
"Možemo da vidimo da je nešto nasleđeno od oca ili majke ali ne znamo tačno šta je uzrok bolesti. Zahvaljujući redosledu ljudskih hromozoma, možemo zaista da počnemo da gledamo i kažemo šta se razlikuje u hemijskom sastavu hromozoma neke konkretne obolele osobe, u poređenju sa nekim, možda zdravim članom iste porodice", objasnio je Bretin za časopis "Sajens".
Po rečima ovog istraživača, naučnici bi trebalo da utvrde zbog čega su neki lekovi kod ljudi sa istom bolešću efikasniji od drugih.
"Prilikom lečenju od raka, na primer, zbog čega neka vrsta lečenja nekim ljudima pomaže, a drugima ne? Prema jednoj od novih hipoteza, to se događa zbog hromozomske kompozicije pojedinca koji je podvrgnut tretmanu. Na osnovu toga možete da zamislite da bi na osnovu dijagnoze kojom se utvrđuje redosled ljudskih hromozoma, mogao da bude određen najbolji način lecenja", kaže Bretin.
Bez obzira na više saznanja o genima, još nije poznato kako oni funkcionišu. "Zaista razumemo šta stvarno znači samo jedan odsto tih podataka. Geni su samo mali deo hromozoma. Ali postoje veliki regioni između gena i mi nemamo pojma kakvu ulogu oni igraju u razvoju nekog pojedinca ili na pojavu neke bolesti", podseća Bretin.
On je naglasio da je siguran da će napredak koji su naučnici postigli u genetskom istraživanju dovesti do revolucije u medicini:
"Jasno je da će ljudsko zdravlje u 21. veku zbog toga da se promeni: od ranog postavljanja dijagnoze, da bi čovek mogao da promeni način života i predupredi pojavu neke bolesti, sve do ovih novih načina lečenja namenjenih određenim pojedincima ili opštih tretmana koji su rezultat razumevanja ljudskog genoma”, uveren je ovaj genetičar.
(Fonet)
Pridruži se MONDO zajednici.