Danska vlada je počela da isplaćuje odštetu ljudima koji su posle niza godina noćnog rada oboleli od raka. Potez danske vlade je usledio posle odluke nadležne agencije Ujedinjenih nacija da noćne smene proglasi verovatnim uzročnikom raka, prenosi BBC.
Noćni rad je svrstan u istu kategoriju opasnosti kao i rad sa industrijskim hemikalijama.
Poremećen san, zamor, stomačne tegobe, povećan rizik od nesreća na poslu, sve su dokazi da je noćni rad štetan za zdravlje, gomilaju se već godinama.
Danska vlada je, međutim, prva u svetu počela da isplaćuje odštetu ljudima koji su platili još veću cenu za godine provedene u noćnim smenama - oboleli su od raka.
Uma Mankof je nekada radila kao stjuardesa u najvećoj skandinavskoj aviokompaniji SAS-u. Trideset godina je letela širom sveta, radeći posao na kojem su duge noćne smene redovna pojava. A onda je dobila rak obe dojke.
"Bilo je užasno. Pogotovo kada sam morala da kažem svojoj deci šta se dešava. Nije bilo strašno samo zbog operacije, nego i zbog svih teških misli - da li ću preživeti ili neću".
Uma kaže da bi se drugačije odnosila prema svom poslu da je znala kakva joj opasnost preti. "Ne bih letela toliko mnogo godina. Sigurno ne. Jer, od raka možete da umrete, a ja želim da ostanem živa".
Uma Mankof je jedna od skoro 40 žena koje su od danske vlade dobile odštetu zbog raka koji su dobile godinama radeći u noćnim smenama.
Ove odštete su rezultat odluke Međunarodne agencije za proučavanje raka, koja radi pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
Ta agencija je zaključila da noćne smene verovatno izazivaju rak i samo su jednu kategoriju niže od dokazanih karcinogena, kao što je azbest.
Šef agencije, Vinsent Kolijano, kaže da je zaključak donet na osnovu niza istraživanja sa svih strana sveta.
"Okupili smo brojne stručnjake i oni su zaključili da rad u smenama koji podrazumeva i noćne, kod ljudi verovatno izaziva rak. Noćne smene su stavljene u kategoriju 2A. Prikupljeni dokazi se praktično ne razlikuju od dokaza u slučaju opsanosti od neke industrijske hemikalije", ijavio je Kolijano.
Danska vlada je, u svom odnosu prema posledicama noćnih smena, daleko ispred ostatka sveta.
Sindikati u Britaniji procenjuju da noćne smene radi oko 20 odsto od ukupnog broja zaposlenih.
Profesor Endru Voterson, specijalista za zaštitu na radu na univerzitetu Sterling, kaže da Britanija u zaštiti njihovg zdravlja kaska za Skandinavijom.
"Treba situaciju da sagledamo sa svih strana i zato mislim da rak kao profesionalno oboljenje predstavlja veliki problem za zdravlje u Britaniji. Nemamo običaj da prepoznajemo štetu koju trpe i radnici i njihove zajednice, tamo gde su noćne smene uobičajena pojava. To je pogrešno - šteta postoji, ali mi je ne vidimo i ne uzimamo je u obzir", kaže Voterson.
Nadležni organi u Britaniji su naručili poseban izveštaj o posledicama noćnog rada, ali njegovi rezultati biće poznati tek za dve godine.
(Beta)
Noćni rad je svrstan u istu kategoriju opasnosti kao i rad sa industrijskim hemikalijama.
Poremećen san, zamor, stomačne tegobe, povećan rizik od nesreća na poslu, sve su dokazi da je noćni rad štetan za zdravlje, gomilaju se već godinama.
Danska vlada je, međutim, prva u svetu počela da isplaćuje odštetu ljudima koji su platili još veću cenu za godine provedene u noćnim smenama - oboleli su od raka.
Uma Mankof je nekada radila kao stjuardesa u najvećoj skandinavskoj aviokompaniji SAS-u. Trideset godina je letela širom sveta, radeći posao na kojem su duge noćne smene redovna pojava. A onda je dobila rak obe dojke.
"Bilo je užasno. Pogotovo kada sam morala da kažem svojoj deci šta se dešava. Nije bilo strašno samo zbog operacije, nego i zbog svih teških misli - da li ću preživeti ili neću".
Uma kaže da bi se drugačije odnosila prema svom poslu da je znala kakva joj opasnost preti. "Ne bih letela toliko mnogo godina. Sigurno ne. Jer, od raka možete da umrete, a ja želim da ostanem živa".
Uma Mankof je jedna od skoro 40 žena koje su od danske vlade dobile odštetu zbog raka koji su dobile godinama radeći u noćnim smenama.
Ove odštete su rezultat odluke Međunarodne agencije za proučavanje raka, koja radi pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
Ta agencija je zaključila da noćne smene verovatno izazivaju rak i samo su jednu kategoriju niže od dokazanih karcinogena, kao što je azbest.
Šef agencije, Vinsent Kolijano, kaže da je zaključak donet na osnovu niza istraživanja sa svih strana sveta.
"Okupili smo brojne stručnjake i oni su zaključili da rad u smenama koji podrazumeva i noćne, kod ljudi verovatno izaziva rak. Noćne smene su stavljene u kategoriju 2A. Prikupljeni dokazi se praktično ne razlikuju od dokaza u slučaju opsanosti od neke industrijske hemikalije", ijavio je Kolijano.
Danska vlada je, u svom odnosu prema posledicama noćnih smena, daleko ispred ostatka sveta.
Sindikati u Britaniji procenjuju da noćne smene radi oko 20 odsto od ukupnog broja zaposlenih.
Profesor Endru Voterson, specijalista za zaštitu na radu na univerzitetu Sterling, kaže da Britanija u zaštiti njihovg zdravlja kaska za Skandinavijom.
"Treba situaciju da sagledamo sa svih strana i zato mislim da rak kao profesionalno oboljenje predstavlja veliki problem za zdravlje u Britaniji. Nemamo običaj da prepoznajemo štetu koju trpe i radnici i njihove zajednice, tamo gde su noćne smene uobičajena pojava. To je pogrešno - šteta postoji, ali mi je ne vidimo i ne uzimamo je u obzir", kaže Voterson.
Nadležni organi u Britaniji su naručili poseban izveštaj o posledicama noćnog rada, ali njegovi rezultati biće poznati tek za dve godine.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.