Tim italijanskih stručnjaka sa Univerziteta u Veroni, pronašao je zdravu primenu duvana odgajivši genetski modifikovane (GM) primerke ove biljke, sa sastojkom koji bi mogao da spreči pojavu dijabetesa tipa 1.
Istraživači iz Verone objavili su da su proizveli primerke duvana koji sadrže snažan antizapaljenski protein interleukin-10 (IL-10), koji bi mogao da pomogne obolelima od insulinski zavisnog dijabetesa tipa 1 i drugih autoimunih bolesti.
Jedan broj agrohemijskih kompanija, uključujući "Bajer" i "Singentu", razrađuje načine proizvodnje kompleksnih proteinskih lekova u biljkama, ali je napredak na ovom polju spor. Trenutno se lekovi i vakcine na bazi antitela proizvode u ćelijskim kulturama, u uređajima za fermentaciju od nerđajućeg čelika.
Mario Pecoti, vođa studije obavljene u Veroni, smatra da takvi lekovi i vakcine mogu efikasnije da se proizvode na njivama, budući da su biljke najisplativiji proizvođači proteina na svetu.
U ove svrhe je izučavano više biljaka, a duvan se pokazao kao apsolutni favorit jer lako može genetski da se transformiše, a samo iz jedne njegove ćelije lako može da se stvori cela biljka.
Pecoti i njegove kolege sada planiraju da duvanom koji su dobili hrane miševe obolele od autoimunih bolesti, da bi ustanovili kako oni na to reaguju.
Kasnije bi želeli da utvrde da li ponovljene male doze mogu da spreče dijabetes kod ljudi, kada se daju zajedno sa dekarboksilazom glutaminske kiseline (GAD65), koja je takođe proizvedena u biljci duvana.
Švedska biotehnološka kompanija "Diamid" već klinički testira konvencionalno proizvedenu vakcinu protiv dijabetesa na bazi GAD65.
Molekularno farmerstvo još nije iznedrilo nijedan komercijalni prozvod, iako izraelska firma "Protaliks bajoterapjutiks" već sprovodi u kulturi ćelija šargarepe uznapredovala klinička testiranja enzimskog tretmana Gošeove bolesti.
"Protaliks" planira da u SAD i Izraelu zatraži odobrenje za ovaj svoj lek u četvrtom kvartalu tekuće godine.
(Tanjug)
Istraživači iz Verone objavili su da su proizveli primerke duvana koji sadrže snažan antizapaljenski protein interleukin-10 (IL-10), koji bi mogao da pomogne obolelima od insulinski zavisnog dijabetesa tipa 1 i drugih autoimunih bolesti.
Jedan broj agrohemijskih kompanija, uključujući "Bajer" i "Singentu", razrađuje načine proizvodnje kompleksnih proteinskih lekova u biljkama, ali je napredak na ovom polju spor. Trenutno se lekovi i vakcine na bazi antitela proizvode u ćelijskim kulturama, u uređajima za fermentaciju od nerđajućeg čelika.
Mario Pecoti, vođa studije obavljene u Veroni, smatra da takvi lekovi i vakcine mogu efikasnije da se proizvode na njivama, budući da su biljke najisplativiji proizvođači proteina na svetu.
U ove svrhe je izučavano više biljaka, a duvan se pokazao kao apsolutni favorit jer lako može genetski da se transformiše, a samo iz jedne njegove ćelije lako može da se stvori cela biljka.
Pecoti i njegove kolege sada planiraju da duvanom koji su dobili hrane miševe obolele od autoimunih bolesti, da bi ustanovili kako oni na to reaguju.
Kasnije bi želeli da utvrde da li ponovljene male doze mogu da spreče dijabetes kod ljudi, kada se daju zajedno sa dekarboksilazom glutaminske kiseline (GAD65), koja je takođe proizvedena u biljci duvana.
Švedska biotehnološka kompanija "Diamid" već klinički testira konvencionalno proizvedenu vakcinu protiv dijabetesa na bazi GAD65.
Molekularno farmerstvo još nije iznedrilo nijedan komercijalni prozvod, iako izraelska firma "Protaliks bajoterapjutiks" već sprovodi u kulturi ćelija šargarepe uznapredovala klinička testiranja enzimskog tretmana Gošeove bolesti.
"Protaliks" planira da u SAD i Izraelu zatraži odobrenje za ovaj svoj lek u četvrtom kvartalu tekuće godine.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.