ISTORIJA EPIDEMIJA: Tifus i kako su se srpski vojnici štitili (FOTO)

Epidemija tifusa u najgore doba, u ratnoj 1915. godini, spada u jednu od najtežih u istoriji Srbije.

Iako su tačni podaci o epidemiji nepoznati, prema radovima pukovnika dr Vilijama Hantera, od tifusa je u tih šest meseci u Srbiji obolelo oko pola miliona ljudi (1.500 do 2.500 dnevno), a umrlo je do 150.000. Dr Hanter o epidemiji pegavog tifusa u našoj zemlji piše da je to bila: "Najiznenadnija epidemija po poreklu, najbrža po toku, najveća u intenzitetu, a najbrže zaustavljena od svih poznatih ovakvih epidemija u istoriji".

"Portal Epidemije donosi mnoge zanimljivosti, a kao i svako proučavanje prošlosti, donosi nam i mnoge pouke koje mogu biti od koristi danas. Reč je o knjigama štampanim tokom epidemije pegavog tifusa usred rata 1915. godine, u Kragujevcu. Knjige su namenjene 'za naše hrabre vojnike' i za 'borbu protiv zaraze' pod nazivom: 'Da budemo zdravi' i 'Kako ćeš se sačuvati od pegavog tifusa i povratne groznice'. Štampala ih je Komisija za suzbijanje zaraza pri Vrhovnoj komandi srpske vojske. One su distribuirane vojnicima koji su ih čitali po bolnicama i rovovima, ali su ih retko čuvali, zbog čega spadaju u izuzetne raritete srpske istorije epidemija", rekao je za MONDO predsednik Udruženja Adligat Viktor Lazić.

MERE ZA SUZBIJANJE TIFUSA

IZ KNJIGE "DA BUDEMO ZDRAVI" (Kragujevac, 1915. godine):

O zdravlju

"Zdravlje je najveće bogatstvo ovoga sveta (...). Ali mnogi od nas opet sam sebe uvlači u bolest. (...) Mahom smo nehatni, pa sve uzimamo olako. Pa tako ne poklanjamo dovoljno pažnje ni onome, što nam ti učeni i razumni ljudi preporučuju da činimo ili da ne činimo, pa da izbegnemo mnog bolesti i mnoge muke i nevolje. U tome mnogo grešimo".

O čistoći

"Čistota je prva pogodba za dobro zdravlje. Čistota je pola zdravlja. Zato valja da se upinjemo, što možemo više, da budemo čisti".

O čistom vazduhu i boravku na Suncu

"Čist vazduh je našem telu najpreči i najjevtiniji lek. Tamo gde sunce ulazi, bolest izlazi. Gde nema svetlosti i sunca, bolest caruje. Sunčani zraci u mnogim bolestima najbolji su lekar.Mnoge kužne klice, koje izazivaju teške i opake bolesti, brzo uginu na suncu, a u pomračini i vlazi množe se i šire. Koji hoće da je zdrav i napredan, valja da boravi tamo, gde ima dosta dnevne svetlosti i gde dopiru sunčeva zraci. Koji se od sunca krije, sam sebe bije".

O jelu i piću

"Bez umerenosti nema zdravlja. Zato valja da smo u svemu umereni, pa valja da smo umereni i u jelu i u piću. Valja neprestano da imamo na umu, da ih je više pomrlo od prejela no od nedojela. Za piće je najzdravija voda. Ona gasi žeđ, razgaljuje i oživljava. Ona hrani naše telo. Ali voda treba da je sasvim čista i bistra. Bolje je trpeti i najveću žeđ, no se naleći na kakvu kaljugu, pa iz nje piti".

O ranom ustajanju

"Ujutru, čim se probudiš, ustani iz postelje. Nije zdravo, da se onak budan lenjiš i protežeš u postelji".

Koji se čuva - i Bog ga čuva

"Od kužnih bolesti često obolevamo samo zbog sovje nepažnje: ili se bavimo u blizini bolesnika, koji boluje od koje kužne bolesti... U više slučajeva možemo s malo pažnje izbeći bolest, i tako otkloniti i veliku nesreću za sebe, svoju kuću, pa i svoju otadžbinu, kojoj smo dužni svi što bolje da poslužimo. Mi vrlo često ponavljamo onu narodnu izreku: Koji se čuva, i Bog ga čuva. Ali mahom ne radimo na njoj. Ne čuvamo se, pa zbog toga i sami stradamo, a često i glavom plaćamo, a i svoje uvaljujemo u veliku bedu".

Nema sramote u tome: biti bolestan

"Bolest ne treba kriti. Nikad nema sramote u tome: biti bolestan. Koji bolest krije, leka mu nje. Dok se bolest ne pozna, ne može se ni lečiti".

Bolest trebaju da leče - lekari

"Za svaki posao traži se pravi majstor, pa se i za lečenje bolesti mora znati istinski majstor. Kad nam se motika u radu izrba i otupi, mi je nosimo kovaču, da je okleplje. Ako nam se slomi točak na kolima, mi ga nosimo kolaru, da nam ga opravi. Ne nosimo ga gatarama i vračarama. Šta bi nam i najprostiji čovek rekao, kad bi nas video da svoj pokvareni sahat (časovnik) ne nosimo na opravku majstoru, sajdžiji, nego zovemo neku krezubu babu, da mu obaje vodu ili da mu ovrača, pa da proradi? Kad se pokvari ova tako složena mašina, kao što je naše telo, mi ne tražimo majstora lekara, koji jedini ume tu mašinu opraviti, nego ili ostavimo bolest, da se zapusti i još razvije; ili sami petljamo nešto, te bolest još više pogoršamo, ili tražimo lek u onih, koji se u lečenje najmanje razumeju".

Sve ovo i još mnogo toga (više desetina publikacija i članaka na više stotina stranica" već je dostupno na portalu http://epidemije.unilib.rs

"Neobično često pojavljivanje jedne bolesti u određenoj populaciji, odnosno epidemije, prate ljudski rod od nastanka civilizacije i predstavljaju, uz ratove, najteže stanje stradanja kroz koje jedno društvo prolazi. Istorija i istorijski izvori mogu da nam pomognu da bismo bolje razumeli događaje koji se odigravaju ove 2020. godine u celom svetu. Kako ne bismo bili zarobljenici vremena i mesta u kome smo rođeni važno je da pogledamo neke od dokumenata kulturnog nasleđa koji su sabrani na stranicama novog portala posvećenog epidemijama, uvek uz svest o istorijskom kontekstu vremena u kojem su nastali i stanju razvoja društva i nauke tog vremena“, kaže Adam Sofronijević koji vodi ovaj projekat zajedno sa Viktorom Lazićem.

On kaže da uvidom u ove tekstove javnost može da stekne širu sliku, sagledati kako se država nosila sa ovim uvek aktuelnim pitanjima i kako se opasnost od epidemija i širenja zaraznih bolesti tretirala u prošlosti, a ujedno i kako se razvijao i jačao medicinski sistem i koje su mere preduzimane preventivno i u fazama akutnih opasnosti od širenja zaraznih bolesti.