Posebna kategorija stanovništva su trudnice koje su u novonastaloj situaciji zabrinute za svoje i bebino zdravlje. Ovo su najčešće postavljena pitanja koja brinu građane ovih dana, ali i buduće mame, a od stručnjaka smo dobili odgovore na njih.

Iako je na snazi vanredno stanje, trudnice ne treba da brinu.

Dr Milica Ilić, specijalista ginekologije i akušerstva, specijalne ginekološke bolnice sa porodilištem Jevremova MediGroup objašnjava da pacijentkinje i u toku pandemije mogu normalno obavljati ginekološke preglede. “Bitno je samo da se poštuju sve mere koje su propisane u cilju sprečavanja širenja virusa Covid-19. I lekari i pacijenti moraju biti upućeni na koji način će zaštititi i sebe druge. Savetujemo da pacijentkinje koje imaju tegobe, potraže savet lekara, a ne da se same leče”, dodaje doktorka Ilić.

“Trudnicama se savetuje da bez izuzetka nose masku u prisustvu drugih osoba i da izbegavaju kontakte. Zdravlje majke i bebe mora biti uvek na prvom mestu”, objašnjava doktorka.

IZOLACIJA I PANIKA, ANKSIZONOST I STRAHOVI

Kao prva pomoć kod napada panike koja se može manifestovati na različite načine, doktorka Nataša Janković, psiholog i porodični psihoterapeut pri domovima zdravlja MediGroup preporučuje primenjivanje određene tehnike disanja.

“Vežba se izvodi u sedećem ili ležećem položaju. Bez prethodnog uzimanja ili izbacivanja vazduha iz pluća potrebno je zaustaviti dah na 10 sekundi. Nakon zadržavanja daha nastavlja se sa disanjem ali tako što udah i izdah traju po tri sekunde. Posle jednog minuta ponovo se zaustavi dah na 10 sekundi i nastavlja se sa vežbom disanja. Ovaj jednominutni ciklus se ponavlja pet puta”, objašnjava doktorka Janković.

“Negativne misli mogu pojačati simptome anksioznosti. Postoji više načina za odvraćanje pažnje sa negativnih misli, a svaka osoba treba da odabere najbolju strategiju za sebe koja je u skladu sa njenim interesovanjima”, ističe dr Janković.

Kada zavlada epidemija svako se zapita kako sprečiti infekciju i kako ojačati imunitet.

Nutricionistkinja Dragana Miljković Andonov smatra da velikiuticaj na imunitet ima ishrana, koja treba da bude umerena, raznovrsna kako bi uneli sve potrebne hranljive sastojke.

Evo i ostalih saveta:

“Pre svega treba povećati unos voća i povrća,a izbegavati unos šećera, loših masti i aditiva jer loše utiču na imunitet. Konkretno za jačanje imuniteta je potrebno kroz ishranu i suplemente da unosimo: Cink, vitamin D3, Vitamin C, vitamin A, selen, probiotike i prebiotike, Namirnice koje se preporučuju kako bi uneli sve nabrojane vitamine i minerale su: integralni hleb, kefir ili probiotski jogurt, riba, piletina i ćuretina, sveže voće, salate, čorbe i supe domaće, kupus kiseo iz zimnice, šargarepa, jezgrasto voće, semenke, crni luk, beli luk i biljni začini”, objašnjava Dragana.