U rekordno kratkom roku, za oko mesec dana napravljeno je pet modela respiratora, na kojima je tim stručnjaka radio bez pauze, između 10 i 15 sati dnevno.

"Ako pogledamo sam uređaj, napravili smo ga mahom da podržava sve režime koje podržava savremeni uređaj. Počeli smo od prototipa sa klipom, gde smo negde u prvoj trećini projekta ustanovili da on ne može da zadovolji odgovarajuće performanse. Za potrebe priključivanja na bolničku instalaciju smo razvili prototip sa proporcionalnim ventilima", izjavio je za RTS Ognjen Ristić inženjera elektrotehnike iz Instituta "Mihajlo Pupin", od koga je potekla ideja.

Osnovni režim na kojem radi uređaj je kontrola volumena, i da se na taj režim najčešće stavlja pacijent kada je pod sedacijom. Uređaj podržava i kontrolu pritiska, a postoji i asistirani režim rada.

"U svim ovim situacijama, ukoliko pacijent nije napravio dovoljan broj udaha, mašina dodaje odgovarajuće udahe koji su mu potrebni. Takođe, napravljeni su i dodatni neinvazivni režimi ventilacije", istakao je Ognjen Ristić. 

Vodeći inženjer projekta Vladimir Nešić je rekao da je na respiratoru radila grupa od desetak inženjera Instituta "Mihajlo Pupin" kao i ljudi iz "Smart risrča".

Zahvalio je i firmama koje su pomogle. Kaže da sledi standardna procedura sertifikacije i da bi posle te procedure srpski respiratori mogli da se nađu u bolnicama. Navodi da ta procedura traje oko godinu dana, a da je ubrzana procedura moguća u vanrednom stanju.

Nešić je istakao da su uređaji veoma ozbiljno pravljeni i da su vrlo kvalitetni, tako da mogu da stanu u rang sa vodećim svetskim respiratorima.

Kada je reč o delovima koji se ne proizvode u Srbiji, stupili su u kontakt sa namenskom proizvodnjom, konkretno "Prvom petoletkom" i delom "Trajala".

"Pokušavamo da obezbedimo da se što više specifičnih delova proizvodi u Srbiji", rekao je Nešić.