OVO SVAKA ŽENA MORA DA ZNA: Sve o simptomima, dijagnostici, lečenju i posledicama koje može da izazove ENDOMETRIOZA

Endometrioza je poremećaj kod kojeg se ćelije endometrijuma, tkiva koje oblaže unutrašnjost materice, razvijaju van materice. Ovakvo tkivo formirano van materice naziva se endometrijalno žarište i ona se najčešće javljaju u maloj karlici. Endometrioza se često javlja na jajnicima, jajovodima, tkivu koje oblaže karličnu duplju (peritoneum), na crevima ili bešici, a ređe se endometrijalna žarišta mogu naći na drugim organima, poput jetre ili pluća.

U slučajevima u kojima su endometriozom pogođeni jajnici, mogu se formirati ciste. Okolno tkivo biva iziritirano, ponekad do te mere da se stvaraju fibrozni ožiljci koji mogu da izazovu snažan bol, i dovedu do stvaranja priraslica u maloj karlici.

Endometrioza je bolno stanje, ponekad i izuzetno bolno, naročito tokom menstruacije. Takođe, može da izazove i neplodnost. Na sreću, dostupni su prilično efikasni načini lečenja.

1. Simptomi

Primarni simptom endometrioze je bol u maloj karlici, često povezan sa menstruacijom. Iako mnoge žene imaju grčeve tokom menstruacije, kod žena koje pate od endometrioze taj bol može biti vrlo izražen, do mere koja onemogućava svakodnevno funkcionisanje. Bol u nekim slučajevima može i da se pojačava tokom vremena.

Česti simptomi endometrioze su:

Bolne menstruacije (dismenoreja) - Grčevi i bolovi u maloj karlici mogu početi pre same menstruacije, i trajati tokom menstrualnog krvarenja. Takođe, može se javiti i bol u lumbalnom delu, kao i u abdomenu.

Bolni seksualni odnosi - Bol tokom odnosa, ili nakon njega je čest simptom endometrioze.

Bol tokom pražnjenja creva ili tokom mokrenja - Ovi simptomi takođe se pojačavaju tokom menstruacije.

Obilne menstruacije - Često se javljaju obilne, teške mensturacije, a u nekim slučajevima krvarenje se može javiti i između dve menstruacije.

Infertilitet (neplodnost) - Ponekad, dijagnoza endometrioze postavlja se tek tokom lečenja steriliteta. Procenjuje se da oko 50 odsto žena koje pate od infertiliteta boluje od endometrioze. Ali, ovo stanje ne dovodi nužno do problema sa plodnošću, jer oko 70 odsto žena koje imaju blaže ili srednje teške oblike endometrioze može da zatrudni bez terapije, u roku od tri godine. Ipak, 30 odsto žena koje boluju od endometrioze neće moći da ostane u drugom stanju bez terapije.

Drugi simptomi - Neobjašnjiv umor, dijareja, konstipacija, nadimanje, mučnina, naročito tokom menstruacije takođe mogu biti simptomi endometrioze.

Ipak, intenzitet bola nije nužno pouzdan signal ozbiljnosti stanja pacijentkinje. Ponekad, žene sa blažom endometriozom trpe jake bolove, dok žene sa uznapredovalom endometriozom mogu imati sasvim blage bolove, ili ih ne moraju imati uopšte.

Postavljanje dijagnoze otežava to što se simptomi endometrioze poklapaju sa simptomima drugih stanja koja mogu da izazovu bolove u maloj karlici, kao što su zapaljenska bolest male karlice, ili ciste na jajnicima. Takođe, ponekad se simptomi pogrešno pripisuju sindromu nervoznih creva (sindromu iritabilnog kolona), stanju koje takođe izaziva dijareju, konstipaciju i bolove i grčeve u abdomenu. U nekim slučajevima, sindrom nervoznih creva može se javiti uporedo sa endometriozom, i to takođe otežava postavljanje dijagnoze.

2. Kada treba da odete kod lekara

Ako imate bilo koji od navedenih simptoma, idite kod lekara.

Endometrioza je stanje koje nije uvek lako držati pod kontrolom, ali rano postavljanje dijagnoze će vam pomoći da razumete šta se dešava u vašem telu, a terapija će simptome učiniti podnošljivijim.

3. Uzroci

Iako nauka nema konačan odgovor na pitanje šta izaziva endometriozu, postoji nekoliko teorija o uzrocima ovog stanja.

Retrogradna menstruacija - Prema ovoj teoriji, tokom menstruacije se manja količina menstrualne krvi koja sadrži ćelije endometrijuma "vraća" kroz jajovode u šupljinu male karlice, umesto da izađe iz organizma. Ćelije endometrijuma se onda "zakače" za zidove male karlice i organa koji se tu nalaze, i nastavljaju da rastu, ponašajući se tokom menstrualnog ciklusa baš kao i tkivo endometrijuma koje oblaže unutrašnjost materice.

Transformacija peritonealnih ćelija - Prema teoriji poznatoj kao "teorija indukcije", hormonski ili imuni faktor izaziva transformaciju ćelija koje oblažu unutrašnjost trbušne šupljine (trbušne maramice) u ćelije nalik endometrijalnim.

Implantacijom nakon hirurških intervencija - Tokom carskog reza, epiziotomije ili histerektomije, ćelije endometrijuma mogu dospeti na mesto hirurškog reza i implantirati se tu. Ovom teorijom objašnjava se i prenos endometrijalnih ćelija putem krvi i limfe do udaljenih organa.

Poremećaj imunskog odgovora organizma - Problemi sa imunitetom mogu dovesti do neadekvatnog imunog odgovora organizma tako da telo ne može da prepozna i uništi ćelije endometrijuma koje rastu van materice.

4. Faktori rizika

Pod povišenim rizikom od razvoja endometrioze su žene…

... koje nisu rađale

… koje su rano dobile prvu menstruaciju

... koje su kasno ušle u menopauzu

... koje imaju menstrualni ciklus kraći od 27 dana

... koje imaju obilne menstruacije, odlive koji traju duže od 7 dana

… koje imaju povišen nivo estrogena

... koje imaju nizak indeks telesne mase (BMI)

… kod kojih se endometrioza javlja u porodičnoj anamnezi (kod članica bliže porodice, majke, sestre, tetke ili bake)

… koje pate od medicinskih stanja koja sprečavaju uobičajen tok menstruacije i isticanje krvi iz tela

… koje imaju nepravilno razvijene reproduktivne organe

5. Dijagnoza

Simptomi endometrioze nalikuju simptomima drugih stanja, kakve su recimo ovarijalne ciste i zapaljenska bolest male karlice. Ipak, za ublažavanje tegoba i bolova, od velikog je značaja pravovremeno postavljanje dijagnoze:

Vaš lekar uzeće detaljnu anamnezu. Zabeležiće vaše simptome, i važno je da mu precizno navedete sve što osećate, kao i da kažete ako znate da je u porodici bilo slučajeva endometrioze.

Tokom pregleda, lekar će manuelno potražiti ciste ili ožiljke, a ultrazvukom (vaginalnim ili abdominalnim pregledom) biće provereno u kakvom su stanju vaši reproduktivni organi. To će lekaru pomoći da utvrdi postoje li ciste koje mogu da se pripišu endometriozi, ali ultrazvuk nije efikasna metoda koja će definitivno isključiti postojanje endometrioze jer omogućava samo potvrdu većih žarišta.

Laparoskopija je jedina pouzdana metoda koja omogućava direktan uvid u stanje pacijentkinje i potvrdu prisustva endometrioze. Ova minimalno invazivna hirurška procedura omogućava lekaru da vidi da li ima tkiva koje ukazuje na endometriozu.

Laparoskopija se najčešće radi u opštoj anesteziji, kroz mali rez ulazi se u trbušnu duplju, a zatim se optičkim instrumentima pregledaju trbušna šupljina i mala karlica.

Ako se uoče promene, uzima se uzorak za biopsiju, a na osnovu histološkog pregleda postavlja se dijagnoza. Ipak, ako su u pitanju žene koje još ne planiraju trudnoću, i kod kojih nije utvrđeno postojanje većih žarišta, već je problem samo bol, laparoskopska dijagnostika nije neophodna metoda.

Ginekolog može odrediti terapiju za ublažavanje bola, uzimajući u obzir mogućnost da je uzrok bola u maloj karlici endometrioza.

6. Lečenje

Konkretan lek za endometriozu koji bi definitivno rešio probleme ne postoji, ali postoji više načina da se simptomi vrlo efikasno ublaže i drže pod kontrolom. U zavisnosti od težine stanja i toga da li pacijentkinja u skorije vreme planira trudnoću ili ne, razlikovaće se i pristup lečenju.

Na raspolaganju su medikamentno i operativno lečenje, a oba pristupa mogu pomoći u ublažavanju simptoma i sprečavanju eventualnih komplikacija.

U prvoj fazi lečenja, obično se primenjuje konzervativan pristup, dok se operativno lečenje preporučuje ukoliko se stanje ne popravi.

Lekovi protiv bolova - Možete pokušati sa lekovima protiv bolova, na bazi ibuprofena, ali oni nisu efikasni u svim slučajevima.

Hormonska terapija - U pojedinim slučajevima, hormonska terapija će doneti olakšanje u smislu ublažavanja bolova, a može i zaustaviti progresiju bolesti. Ženama koje ne planiraju trudnoću, obično se prepisuju oralni kontraceptivi, ili u cikličnom režimu (sa pauzom tokom koje dolazi do menstruacije) ili u kontinuiranom režimu (bez pauze), koji na hromonskom nivou deluje kao trunoća. U oba slučaja, dolazi do atrofije endometrijuma, pa i endometriotičnih žarišta, što smanjuje tegobe i ublažava bol.

Hirurško lečenje - Ukoliko žena planira trudnoću, ili trpi nepodnošljive bolove a hormonska terapija ne pomaže, opcija je hirurško lečenje. Cilj je ukloniti žarišta, čuvajući pritom reproduktivne organe. Operacija može biti konzervativna (češći izbor ukoliko u tršbušnoj duplji postoje velike priraslice) ili laparoskopska (posle koje je oporavak brži, a rizik od stvaranja novih priraslica značajno niži).

Radikalna metoda hirurškog lečenja podrazumeva histerektomiju, odstranjivanje materice, jajovoda i jajnika (koji stvaraju estrogen, odgovoran za rast endometrijuma). Ali, histerektomija se razmatra samo kod pacijentkinja kod kojih druge metode lečenja nisu donele nikakvo olakšanje i isključivo kod žena koje ne planiraju da imaju decu. Posle histerektomije više ne možete ostati u drugom stanju ni na koji način.

7. Komplikacije

Najčešća posledica endometrioze su problemi sa plodnošću, između jedne trećine i jedne polovine žena koje pate od endometrioze imaće problema sa zatrudnjivanjem. Velika žarišta i priraslice mogu blokirati jajovode, što jajnoj ćeliji onemogućava da stigne do materice. Manja žarišta takođe mogu napraviti problem, jer u nekim slučajevima mogu da poremete ovulaciju, oplodnju ili implementaciju oplođene jajne ćelije, zbog toga što se u njima odvija produkcija specifičnih hormona koji mogu da utiču na ove procese.

Ipak, mnoge žene sa blažim i umerenim slučajevima endometrioze mogu spontano ostati u drugom stanju i izneti trudnoću bez većih problema. Ali, ukoliko patite od endometrioze, vaš lekar će vam verovatno savetovati da ne odlažete trudnoću previše jer se ovo stanje često pogoršava tokom godina.

Ukoliko do trudnoće ne dođe spontano, obično se savetuje neka od metoda vantelesne oplodnje.

Rak jajnika javlja se kod žena koje pate od endometrioze nešto češće nego u opštoj populaciji, ali ne značajno češće. Ipak, endometrioza značajnije povećava rizik od drugog (iako retkog) tipa kancera - endometrijalnog adenokarcinoma.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

(MONDO/Mayo clinic)