Sa svakim vakcinisanim smo dalje od novog talasa. Ako vakcinišemo 30 odsto populacije i više, nećemo imati novi talas. Odziv na imunizaciju je vrlo dobar i krenuli smo u pravom trenutku. Mislim da nećemo imati više ovakav talas kao ovaj treći, ali to će zavisiti od nivoa kolektivnog imuniteta, koji ćemo postići vakcinacijom.

Ovo smatra epidemiolog, redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu i direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine, dr Vladimir Petrović. 

"Epidemija je do sada u Srbiji imala tri talasa. Kad posmatramo iz perspektive ovog ogromnog trećeg talasa, u samoj Vojvodini izgleda kao da prvi talas nismo ni imali, mada to se ne može ipak tako tvrditi, radilo se tada od sporadičnim slučajevima. Sve zavisi od nivoa i oštrine mera koje sprovodite. Kada pogledate prvi talas, gde smo imali vanredno stanje i zabranu kretanja, praktično smo u Vojvodini potpuno anulirali taj talas, uz podršku države i ozbiljan rad epidemiološke službe. Stavljeno je 20.000 ljudi u izolaciju i kontrolisano te nismo imali više od dvadesetak slučajeva dnevno. Prvi izazov je bio nabaviti testove jer u tom trenutku svi dobavljači u zemlji su mogli da vam ponude, ali nisu mogli da garantuju isporuku, jer su sve zemlje zahvaljujući oskudici zadržale testove za sebe. To smo prebrodili i rezultate u 95 odsto slučajeva izdavali smo unutar 12 sati. S druge strane, razvili smo moderan epidemiološki nadzor za koji bi nam u normalnom stanju trebalo od pet do šest godina. Dnevno smo analizirali situaciju i korigovali mere, zbog čega smo uspeli da razvučemo epidemiju od marta do novembra", rekao je on.

Zimski talas je, rekao je on, po obimu bio deset puta veći od letnjeg.

"Razlika se ogledala u tome što je tokom leta mogućnost da se ljudi kreću više na otvorenom dovodila do zaražavanja samo onih kod kojih je mala infektivna doza bila dovoljna da dovede do kliničke slike, a to su bili hronični bolesnici. Oni su u strukturi obolelih činili od 20 do 30 odsto. Međutim, tokom zimskog talasa, ljudi se nalaze u zatvorenom prostoru, prišli su jedni drugima bliže i to je stvorilo uslove da se bolest prenosi ne samo u porodicama nego gotovo na svim mestima, što je izazvalo mnogo eskplozivniji talas. Mi smo sada već na silaznom kraku trećeg talasa i očekujemo da bi negde tamo do Sretenja moglo sve da se smiri, a u martu očekujemo da će epidemiološka situacija biti povoljna."

Počela je imunizacija stanovništva. Kako komentarišete strah od vakcine određenog broja građana?

"Mislim da je strah od vakcine u potpunosti neopravdan. On je posledica antivakcinalnog pokreta koji se razvio nakon što je Endrju Vejkfild objavio lažni rad u časopisu "Lanset", koji je nakon toga povučen. On je opisao u suštini kako MMR vakcina dovodi do poremećaja crevnog trakta. Ipak, kasnije je došlo do razvijanja čitave teorije kako vakcina izaziva autizam, što je dovelo do velikih epidemija u Velikoj Britaniji i Zapadnoj Evropi, da bi kod nas ta priča krenula tek tamo 2011. godine posle pandemije svinjskog gripa, kada taj pokret jača preko socijalnih mreža. Razloga za strah nema, mi imunizaciju primenjujemo od 1838. godine i prve vakcine protiv variole. Vakcinacija u Srbiji je obavezna još od kneza Miloša. Nijedna medicinska mera nije apsolutno bezbedna i ne pruža apsolutnu zaštitu, ali među svim medicinskim merama imunizacija je sigurno najefikasnija i s njom se postiže najviše. Mnoge bolesti su zbog vakcine iskorenjene, očekuje se uskoro da će i dečja paraliza biti proglašena za iskorenjenu bolest, ostala je samo u Avganistanu i Pakistanu."

Kolektivni imunitet ćemo dostići prebolevanjem ili vakcinacijom, a dr Petrović kaže da Srbija nije platila ovakav danak jednoj bolesti od Drugog svetskog rata.

"Mislim da ova bolest jasno ukazuje kolika je cena prirodnog imuniteta. Mi smo platili visoku cenu. Skoro 4.000 smrtnih ishoda u Srbiji u samo jednoj godini od jedne zarazne bolesti. To se nije desilo od Drugog svetskog rata. Pritom, niste sigurni ni da imate kolektivni imunitet. Prema našim istraživanjima i serološkom nadzoru tokom 2020. kada smo imali četiri preseka, krajem aprila u Vojvodini je kolektivni imunitet bio na oko dva odsto, krajem maja četiri odsto, a krajem juna šest odsto. Posle letnjeg talasa (mora proći četiti nedelje da biste merili) imali smo 16 odsto imuniteta, a kod radnoaktivnog stanovništva stizao je već 25 odsto. Mesec dana nakon ovog talasa kad budemo istraživali, verovatno u martu, zbog obima koji je 10 puta veći, procenjujemo da ćemo preći 40 odsto, a verovatno i mnogo više. Iz tog razloga biće nam potreban manji vakcinalni obuhvat. Procenuje se da je 70 odsto već dovoljno da se epidemija prekine, a ako bi 95 odsto populacije imalo imunitet, praktično bi bolest nestala."

"Kad govorimo o prirodno stečenom imunitetu, nažalost, dužina korelira s težinom kliničke slike. Oni koji su imali tešku kliničku sliku i preživeli imaće i najduže imunitet, godinu i verovatno više od toga. Oni koji su imali asimptomatsku infekciju, pozitivan PCR test bez simptoma, procena je do 60 dana, a oni koji su imali blagu kliničku sliku, negde između ova dva. Kada je u pitanju vakcinalni imunitet, istraživanja ukazuju, a raspolažemo podacima za Fajzerovu vakcinu, da je on šest meseci. Međutim, zašto? Zato što je šest meseci praćen imunitet onih koji su bili u trećoj fazi ispitivanja. Tako da se ne zna tačno dokle traje, predviđanja su da je to godinu do dve dana. Ukoliko se dokaže postojanje memorijskih ćelija na nivou plazmocita u koštanoj srži, znači i da možda neće biti potrebna revakcinacija, a to zavisi od ponašanja virusa. On se bori da preživi i ima samo jedan cilj, da nađe ćeliju domaćina, da se replicira, umnoži i prenese na drugu ćeliju domaćina. Mesec dana nakon preležane bolesti može se vakcinisati, to je preporuka vodećih svetskih stručnjaka, baš iz tog razloga što se ne zna koliko traje prirodni imunitet."

Kako prolazimo kada je reč o sudaru sezonskog gripa i korone?

"Za odnos gripe i korone moguća su dva obrazloženja. Prvo, mi kod gripa nikad nismo koristili ovakav način primene opštih mera, poput nošenja maski, kada se grip nesmetano širio. Opet, imamo i više iskustva s gripom, pa smo mogli redovno da ga pratimo. Pretpostavka je da s jedne strane primena mera umanjuje i uklanja grip, a s druge procenjuje se da postoji i prirodna kompeticija mikroorganizama za domaćina, te da je korona tu agresivnija i iz tog razloga je grip pomeren u stranu."

Kada je u pitanju novi soj korone, oni koji su preležali prethodni mogu da obole od novog, ali vakcina je i za novi soj, gađa na iste antigene i štiti, zato zasad možemo biti spokojni, ističe dr Petrović.

"Denga groznica je nešto što bi u narednom periodu moglo da bude problem, slična je virusu Zapadnog Nila i za to se spremamo u budućnosti. Čovek polako ulazi u one prostore u kojima ranije nije boravio, poput nekih džungli i delova Sibira, gde postoje uzročnici koji nikad nisu bili u kontaktu s čovekom. Svojim delovanjem približavamo se žarištima virusa s kojima nismo bili u kontaktu. Ali to nam je sudbina razvoja civilizacije, 70 odsto današnjih zaraznih bolesti koje pogađaju čoveka prešlo je sa životinja", kaže profesor.

MONDO vas poziva da poštujete preporučene mere – držite distancu, nosite masku i izbegavajte okupljanja, to je jedini način da se spreči širenje epidemije.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

(MONDO/Blic)