Povišen nivo masnoća u krvi uglavnom se otkriva slučajno, na sistematskim pregledima. Ovaj metabolički poremećaj ne boli, niti upozorava osobu da se nešto dešava u organizmu. Prvi simptomi povišenih masnoća u krvi uglavnom su kardiovaskularni problemi, kao što su srčani ili moždani udar.
Načelnica endokrinologije KBC Bežanijska Kosa doktorka Jelica Bjekić Macut kaže da reč holesterol nije opasna jer je u pitanju prirodni sastojak organizma – prirodni sterol.
"Opasno je kad je holesterol povišen, kao jedan od faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih oboljenja. Vrlo je bitno razlikovati ukupni, loš LDL holesterol i dobar HDL holesterol. Kada procenjujemo stanje holesterola gledamo vrednost ukupnog i LDL holesterola".
Doktorka objašnjava da jetra stvara holesterol u organizmu, ali da postoji i drugi način stvaravanja holesterola – putem hrane.
"Na taj deo možemo dosta da utičemo vodeći računa o ishrani", kaže dr Bjekić Macut, dodajući da osobe koje imaju povišen holesterol treba da izbegavaju crveno meso, iznutrice, jaja i peciva.
Povišen holesterol mora da se leči
Genetika i kod ovog, kao i kod drugih zdravstvenih problema, ima važnu ulogu.
"Imamo one sa familijarnom hiperholesterolemijom gde čitave familije imaju promene na genima koje dovode do povišenog holesterola. Imam pacijente, mlade devojke od 20 godina, mršave koje imaju povišen holesterol. Nisu one ni krive ni odgovorne za to, jednostavno genetika je odgovorna za to", naglašava dr Bjekić Macut.
Odgovorno ponašanje u slučaju porodične predispozicije ili povišenog holesterola podrazumeva primenu terapije.
"Mora se lečiti. Naši pacijenti dosta beže od lečenja. Nije lako ni sprovoditi dijetetske režime, a tu je i fizička aktivnost i postoji grupa lekova koji se zovu statini. Prema tim statinima, poslednjih godina, pacijenti su imali veliki otpor u smislu uništiće im jetru. To su zablude", navodi dr Bjekić Macut.
Postoji nekoliko grupa pacijenata prema kriterijumima rizika koje su procenila evropska udruženja kardiologa, udruženja za aterosklerozu i druga udruženja.
"Vrednosti na koje ćemo snižavati LDL holesterol zavise od toga koliko je grupa rizična. Ukoliko je grupa sa niskim rizikom, taj LDL holesterol treba da bude ispod 3,5, a ukoliko je grupa sa srednjim rizikom ispod 2,5, a ukoliko je sa veoma velikim rizikom čak treba da bude ispod 1,8", precizirala je ona za RTS.
Stres može da bude važan faktor kao deo sveukupne situacije u kojoj se telo nalazi, kao i fizička neaktivnost.
"Kada smo pod stresom, ne gledamo ni šta jedemo, pomenuli ste pekaru. Čovek kad je pod stresom, on se ne bavi sobom, svojim načinom života, zdravljem. Stres je čudo koliko loše utiče na organizam", zaključila je dr Bjekić Macut.
(MONDO/RTS)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
Luda pobeda Partizana! Gubio 14 razlike, vratio se iz ponora i dobio izgubljen meč
Šok detalji sa izricanja presude Kecmanovićima: Razmenjivali snimke sina kako puca, oružje držali iza ulaznih vrata
PAO lobirao za Partizan u Evroligi: Mijailović ih nazvao "braćom", pa otkrio detalje!
"Uvek ću navijati za Zvezdu, neću da krijem": Nebojša Čović odgovorio na kritike!
Pi Džej Doužer se vraća u Partizan? Dobio otkaz u NBA, traži ugovor u Evroligi