Gotovo da nema Srbina koji ne jede svinjsku mast. Oni starijih generacija su je u detinjstvu jeli namazanu na hleb i posutu alevom paprikom ili sa sitno isečenim lukom, a poslednjih godina i lekari i nutricioisti je preporučuju. I dok jedni zastupaju teoriju da je štetna, puna holesterola i "smrt" u malom za srce, ima i onih koji veruju da je daleko zdravije da hranu pržite na masti nego na suncekretovom ulju.

Šta je istina?

Odgovor na pitanje dala je nutricionistkinja Ana Glumova koja je rešila sve nedoumice vezano za ovu namirnicu - otkrila je ko i u kojim količinama može da je jede, a ko je najbolje da je izbegava.

Kako kaže, najvatreniji protivnici ove namirnice su pristalice zdrave ishrane koji veruju da svinjska mast sadrži previše masnoća, što utiče na gojaznost i generalno porast holesterola. Međutim, ova teorija nije u potpunosti tačna.

Dr Glumova objašnjava da nisu sve masti podjednako štetne, zapravo, među njima ima i korisnih. Zapravo, masti su neophodne za očuvanje zdravlja. Njihov nedostatak dovodi do poremećaja u ishrani i drugih tegoba.

"Potrebno je održavati ravnotežu svih masti, proteina i ugljenih hidrata u ishrani i uzeti u obzir  individualne potrebe svake osobe za kalorijama", kaže nutricionista.

Kakva je korist od svinjske masti?

Svinjska mast sadrži puno arahidonske kiseline (polinezasićene masne kiseline), koja je neophodna za pravilno funkcionisanje mnogih organa i sistema: mozga, bubrega, jetre i srca.

Ova kiselina je veoma važna za zdravlje žena, jer aktivira sintezu polnih hormona. Zbog toga lekari čak posebno preporučuju uključivanje masti u ishranu ženama sa smanjenim libidom, neredovnim ciklusom, kao i onima koje imaju problema sa začećem.