Alergolozi kažu da se sve više ljudi koji nisu imali problema sa ovom vrstom problema javljaju po prvi put zbog tegoba sa polenom. Do kada ćemo se boriti sa ovim problemom koji nas najviše muči, govorilo se u Jutarnjem programu na TV Prva.

Kako Mirjana Mitrović i z Agencije za zaštitu životne sredine kaže, nažalost do kraja novembra možemo da očekujemo da ćemo mučiti muku sa alergijama. Na ruku nam ne i ide i ovo pogoršanje vremena, koje pogoduje razvoju tegoba. 

"Polen leti preko 100 kilometara od mesta izvora, ne pomaže mnogo ni kada je trava pokošena. Meteorolozi su najavili kišu i to pogoduje alergičnim osobama jer prosto tada se iz vazduha operu sve nečistoće, pa i polenova zrna. Ono što muči pacijente trenutno jeste polen iz trava koje imaju veliki alrgeni potencijal, trave su u punom cvatu, puno se građana  javlja zbog ovog problema", kaže Mitrović.

Veliki je broj i onih koji se prvi put javljaju.

"Ovog proleća je to pre svega bilo jer smo bili zatvoreni, stresna situacija, sve to utiče na naš imunološki sistem. To su sve okidači da se poveća broj ljudi koji se javljaju sa simptomima alergije, a to su curenje iz očiju, nosa, svrab u ušima, smanjena radna sposobnost..."

Kako da se zaštitimo? Ide letnji period, ne znamo kakvo će biti vreme, ali kažu da će biti više alergena. Koje mere prevencije možemo da primenimo?

"Ovo što sam do sada spominjala odnosilo se na polene trava, a kreću i poleni korova i ta priča se smenjuje. Neko je bio alergičan na polene drveća, koji su bili u nekim manjim vrednostima, pa ih smenjuju poleni trave, korova, pa ozloglašena ambrozija, moramo da reagujemo na vreme, a to znači košenje. Ne smemeo da dozvolimo da se razvije, to je najveći alergen od 25. koje Agncija po standardima evropske asocijacije prati. Postoji 27 mernih mesta na čitavoj teritoriji Srbiji na kojima se meri, i da pratimo kretanja ambrozije ako smo alergični, da se izmestimo na mesta gde je ima najmanje, to je na primer Zlatibor."

Osvnovne mere su ključ zaštite, a evo šta svi koji su osetljivi na polen treba da rade:

"U prepodnevnim satima, kada je vetrovito i sunčano, tada su najveće vrednosti i uvek ponavljamo da ne treba da izlazimo u prirodu, i da ne vetrimo prostorije. Već posle kiše i u kasnim popodnevnim satima, kada rosa, odnosno vlažnost obori sve te vrednosti, tada možemo. Takođe, da peremo kosu po povratku, da promenimo odeću, koristimo klimatizovane prostorije. To su neki osnovni saveti i, naravno da se ne lečimo sami određenim medikamentima, za to su zaduženi naši lekari i alergolozi", ističe Mirjana.