Ovih dana mnogo se govori o filmu i televiziji sa trodimenzionalnom (3D) slikom. Posle komercijalnog uspeha "Avatar", mnoge filmske kompanije najavljuju nove filmove, a proizvođači polarizovanih naočara rade puno parom.
Početkom ove sedmice stigla je i vest da britanski televizijski kanal Skaj planira da u aprilu lansira svoj prvi kanal sa 3D.
Postoji, međutim, segment populacije koji možda neće moći da uživa u ovoj filmskoj i TV novotariji: oko četiri odsto stanovništva Britanije, a tako je i u drugim zemljama, neće to moći zbog urođene očne mane zvane ambliopija ili "lenjo oko".
Njen uzrok je dečji astigmatizam koji nije ispravljen na vreme, a posledica je nemogućnost fokusiranja oba oka na jednu tačku, pa samim tim i nemogućnost opažaja dubine.
Oftalmolozi, među njima i doktor Lari Bendžamin, potpredsednik Kraljevskog društva oftalmologa, ukazuju da od tog poremećaja pate milioni ljudi širom sveta.
"Svako oko vidi objekat iz drugog ugla, a mozak onda sračunava njegove dimenzije i opaža ga kao trodimenzionalni objekat. Dakle, ta ugaona razlika daje nam trodimenzionalnu sliku", objašnjava doktor Bendžamin.
Kada se trodimenzionalna slika posmatra bez naročitih naočara, vide se dve slike, malo pomerene jedna od druge. Ali, ako ne opažate tu razliku, možda vam neće pomoći 3D naočare, već biste morali da imate i druge, korektivne naočare.
"Ako ste kratkovidi ili dalekovidi, ili imate astigmatizam koji izaziva neoštru sliku, trebalo bi da to ispravite kako biste mogli da uživate u 3D filmovima", podseća Bendžamin.
Međutim, "lenjo oko" je nešto sasvim drugo. Ljudi sa tim poremećajem neće moći uopšte da vide sliku u tri dimenzije.
"Zdrave oči su međusobno usklađene uz pomoć šest mišića za svaku od jabučica koji ih usmeravaju ka istom objektu bez obzira na udaljenost. Pošto su oči razmaknute za oko 15 stepeni, to nam omogućava da vidimo treću dimenziju", objašnjava doktor Bendžamin.
Kod osoba sa "lenjim okom" oči se ne usmeravaju na istu tačku i daju dvostruku sliku. Mozak to ublažava, dajući prednost slici iz jednog oka. Ovaj poremećaj najlakše se koriguje ako se lečenje počne pre sedme godine života.
Pored ovoga, ima izveštaja da su neki ljudi osetili muku, pa čak i doživeli napade epilepsije, gledajući stereoskopske projekcije. Srećom, takvih slučajeva je veoma malo, a i kada se dogode - ne ostavljaju trajne posledice.
(FoNet)
Početkom ove sedmice stigla je i vest da britanski televizijski kanal Skaj planira da u aprilu lansira svoj prvi kanal sa 3D.
Postoji, međutim, segment populacije koji možda neće moći da uživa u ovoj filmskoj i TV novotariji: oko četiri odsto stanovništva Britanije, a tako je i u drugim zemljama, neće to moći zbog urođene očne mane zvane ambliopija ili "lenjo oko".
Njen uzrok je dečji astigmatizam koji nije ispravljen na vreme, a posledica je nemogućnost fokusiranja oba oka na jednu tačku, pa samim tim i nemogućnost opažaja dubine.
Oftalmolozi, među njima i doktor Lari Bendžamin, potpredsednik Kraljevskog društva oftalmologa, ukazuju da od tog poremećaja pate milioni ljudi širom sveta.
"Svako oko vidi objekat iz drugog ugla, a mozak onda sračunava njegove dimenzije i opaža ga kao trodimenzionalni objekat. Dakle, ta ugaona razlika daje nam trodimenzionalnu sliku", objašnjava doktor Bendžamin.
Kada se trodimenzionalna slika posmatra bez naročitih naočara, vide se dve slike, malo pomerene jedna od druge. Ali, ako ne opažate tu razliku, možda vam neće pomoći 3D naočare, već biste morali da imate i druge, korektivne naočare.
"Ako ste kratkovidi ili dalekovidi, ili imate astigmatizam koji izaziva neoštru sliku, trebalo bi da to ispravite kako biste mogli da uživate u 3D filmovima", podseća Bendžamin.
Međutim, "lenjo oko" je nešto sasvim drugo. Ljudi sa tim poremećajem neće moći uopšte da vide sliku u tri dimenzije.
"Zdrave oči su međusobno usklađene uz pomoć šest mišića za svaku od jabučica koji ih usmeravaju ka istom objektu bez obzira na udaljenost. Pošto su oči razmaknute za oko 15 stepeni, to nam omogućava da vidimo treću dimenziju", objašnjava doktor Bendžamin.
Kod osoba sa "lenjim okom" oči se ne usmeravaju na istu tačku i daju dvostruku sliku. Mozak to ublažava, dajući prednost slici iz jednog oka. Ovaj poremećaj najlakše se koriguje ako se lečenje počne pre sedme godine života.
Pored ovoga, ima izveštaja da su neki ljudi osetili muku, pa čak i doživeli napade epilepsije, gledajući stereoskopske projekcije. Srećom, takvih slučajeva je veoma malo, a i kada se dogode - ne ostavljaju trajne posledice.
(FoNet)
Pridruži se MONDO zajednici.