Od čega zavisi koliko će određene vrste voća i povrća biti zdrave? Najvažniji u njima je sastav hranljivih materija, obilje vitamina, minerala, ali i antioksidanasa... A da li se to može proceniti samo na osnovu boje ovih namirnica, u Jutarnjem programu TV Prva, govorio je gastroeneterolog dr Vojislav Perišić. 

Evo šta dr Voja kaže za crvenu, koja je ljudima najprimamljivija i najviše asocira na zdravlje:

"Ako svakog dana pojedemo jednu crvenu papriku, mi smo se opskrbili dnevnom potrebom vitamina C.Ona je kapitalni izvor antioksidanasa, a to su sredstva koja neutraliziraju prooksidantne materije koje ulaze u naše telo i sprečavaju stvaranje genskih ožiljaka na DNK materijalu. Jedna paprika dnevno bi morala da bude ukalkulisana u dnevni jelovnik", ističe gastroenterolog.

Kakva je razlika između crvene i žute paprike i da li je neka korisnija za zdravlje?

"Crvena ima duplo više vitamina C, a žuta ima isti kvantum antioksidanasa. Ako se uzima kasnije u toku godine, vitamin C će se smanjiti, ali antioksidansi neće."

Šljive, kojima je sada sezona, takođe su odlični antioksidansi.

"Za doručak, uz druga voća, treba pojesti dve šljive. Bogate su antioksidansima, poboljašavaju memorijske funkcije i teraju na pražnjenje debelog creva. To je kapitalna voćka, Bogu hvala, puna je Dbija šljiva. Treba 2-3 šljive dnevno obavezno da budu u našem jelovniku. Mogu i u vidu džema da se koriste ili pekmeza. Pekmezi ne uništavaju atntioksidanse u šljivi, bitno je da temperatura na kojoj se priprema ne uništava ove materije", ističe dr Voja. 

Namirnica koju mnogi jedu ujutru jeste banana. Ona je veoma zasitna, ima jako mnogo beta karotena, ima dovoljnu količinu vitamnina C, malo vlakana i veliku hranljivu vrednost. Ovo voće veoma dugo drži sitost, što je pored izuzetno slatkog ukusa, jedan od razloga zašto je tako popularno. 

"Pola banane ujutru je sasvim dovoljno da se u prvoj turi opskrbimo antioksidansima."

A da li je zdravije crno ili belo grožđe, dr Voja prednost daje onom tamnijem. Kako ističe, ima širi spektar hranljivih materija.

"Duplo više antioksidanasa ima u crvenom nego u žutom grožđu. Večito je pitanje koje vino piti - onaj ko ima dobar želudac, bolje da poije tamnije jer ima više likopena", objašnjava gatroeneterolog.

Gastroenterolog ističe da je neophodno da se svakodnevno unose voće i povrće kojima sada obiluju pijace širom Srbije, a najbolje je da se kombinuju sa drugom hranom kao što je meso.

Povrće koje je takođe veoma popularno kod nas i bez koga se praktično ne može zamisliti nijedno jelo jeste crni luk.

"Crni luk je veoma zdrav, ima vitamina C, karotenoida. Najbolje je ako se jede sirov", napominje gastroeneterolog i dodaje da je grašak takođe izuzetno koristan, ali prednost daje boraniji.

"Boranija ima najveći značaj, samo da se kratko obari, da uhvati ključ, doda se malo vinskog sićeta i malo belog luka! Odlična je za prevenciju protiv teških bolesti. Treba je iskoristiti, u Srbiji nema šta nema!"

Dr Voja je otkrio i najefikasniji "lek" za umor i icrpljenost, a to je pardajz čorba!

"Paradajz čorba kad je čovek umoran, ima dosta kalijuma, Dovoljno je pojesti jedan tanjir sa mirođijom, vraća se snaga u mišićima!"

O tome kako prirodnim načinima lečiti klostridiju, bakteriju koja je uzročnik proliva obično posle dugotrajne upotrebe antibiotika, dr Voja kaže:

"Antibiotici i klostrijdia su tari spoj. Kad pijete antibiotike i dobijete proliv, to j kolstridija. Kako se ovi lekovi često koriste, prolivi su sve češći. Ako neko uzima antibiotik, treba da uzima probiotik protiv klostridije i to mesec dana", objasnio je dr Voja. 

MONDO