Stotine miliona ljudi širom sveta živi sa poremećajem rada štitne žlezde. Procenjuje se da će jedna od osam žena imati problem sa njom u nekom trenutku tokom života. Endokrinolog dr Jelica Bjekić Mucat objašnjava zašto i dalje ima onih koji ne znaju da imaju poremećaj rada štitaste zlezde i koje su posledice po zdravlje. Broj obolelih od štitaste žlezde raste. Jedan od razloga je lakša i dostupnija dijagnostika.

"U odnosu na neka ranija, davna vremena, 30 godina se bavim endokrinologijom, sada je vrlo jednostavno uraditi hormonski status, antitela, sve što je potrebno", kaže endokrinolog KBC Bežanijska kosa, dr Jelica Bjekić Mucat. Takođe, oboljenja štitaste žlezde su u porastu posle kovida.

"Kovid je virusna infekcija i postoji virusno oboljenje štitaste žlezde koje se zove subakutni tiroiditis koje je zaista u velikom porastu posle kovida, dođe često kao komplikacija posle kovida", objašnjava dr Bjekić Mucat. Prema njenim rečima, u pitanju je upala štitaste žlezde gde se u prvoj fazi povećana funkcija, a zatim, pošto dolazi do oštećenja ćelija, prelazi u smanjenu funkciju žlezde.

I kada nema simptoma, rad štitne žlezde može da bude poremećen

Mnogi ne znaju da imaju problem sa štitastom žlezdom jer često simptoma bolesti uopšte nema. Kod smanjene funkcije štitaste žlezde primetan je usporen srčani rad, zimogrožljivost, opadanje kose, povećanje težine. Ubrzan srčani rad, zamaranje, pojačano znojenje, gubitak na težini, opadanje kose ukazuju na pojačan rad štitaste žlezde. Štitasta žlezda može i da boli u slučaju virusnog oboljenja.

Pod kontrolom hipofize, štitna žlezda produkuje tri hormona tiroksin - T4, zatim T3 i kalcitonin koji jeodgovoran za metabolizam kalcijuma.

U slučaju smanjenog rada štitaste žlezde pacijenti terapiju uzimaju čitavog života, dok kod pojačanog rada lečenje traje godinu i po do dve nakon čega, ukoliko situacija nije bolja, procenjuje se da li je operacija sledeći korak u lečenju.

Sve više mladih među obolelima

Zbog načina života, ishrane, stresa starosna granica pojave oboljenja štitaste žlezde se spušta pa je sve više mlađih obolelih. Najmlađi pacijenti mogu da budu i bebe. Dr Bjekić Mucat ističe da je od izuzetne važnosti da se u trudnoći leče oboljenja ove žlezde da se ne bi desilo da novorođenče bude sa oštećenom ili urođenim oboljenjem štitaste žlezde.

Preporuka doktorke Bjekić Mucat je da se u prvom mesecu trudnoće, čak i u slučaju da trudnica nikada nije imala problema sa štitastom žlezdom, proveri hormone ove žlezde.

Statistika pokazuje da su žene ugroženije.

"U Srbiji svaka četvrta žena i svaki sedmi muškarac ima oboljenje štitaste žlezde. Zašto su žene ugroženije zbog načina života, opterećenosti, stresa. Ako uzmemo jedno od najčešćih oboljenja štitaste žlezde, to je Hašimoto tireoiditis ili autoimuni tireoiditis, stres je okidač“, istakla je dr Bjekić Mucat.

Kod prevencije i zaštite ove žlezde ishrana je veoma važna.

"Da bi se napravili hormoni štitaste žlezde treba nam jod. Da bismo uneli dovoljno joda treba nam riba, jogurt čak obogaćen vitaminom D, bitan je i selen koga ima u brazilskom orahu, ali ni tu ne sme da se pretera – ne više od 400 mikrograma selena dnevno. Kupus, karfiol, kelj imaju određene sastojke koji troše jod i ne dozvoljavaju da se napravi dovoljno hormona štitaste žlezde, ali mogu se i oni umereno konzumirati", objasnila je dr Bjekić Mucat.

MONDO/RTS