Insulinska rezistencija je poremećaj od kojeg danas pati mnogo devojaka u Srbiji. Tokom poslednjih godina primećen je rast u broju obolelih, pa je insulinska rezistenija za kratko vreme postala "moderna bolest". Za njenu pojavu najviše su zaduženi neadekvatan način života i ishrana, kažu stručnjaci, a o tome je govorio i dr Srđan Popović.

Gostujući u "Uranku" na K1 televiziji, doktor je objasnio da se poremećaj uglavnom ne prepoznaje na vreme, a može da dovede do fatalnih ishoda. Insulinska rezistencija, odnosno preddijabetes definiše se kao poremećaj koji karakterišu povišene koncentracije glukoze i insulina, hormona pankreasa koji omogućava da šećer uđe u ćelije i nahrani ih.

"Pankreas je mali organ, ali zna da bude jako opak i da dovede do dramatičnih situacija i nažalost, ako pređe u malignitet, da odnese puno života. Vrlo je nedostupan, mi smemo samo iz daljine da ga pogledamo, jer ako ga, ne daj Bože, čačnemo, može da dođe do haosa. Imamo problem insulinske rezistencije. U Srbiji je registrovano 800.000 dijabetičara, ali šta je sa onima koji nisu registrovani? Ljudi ne prepoznaju svoju bolest", započeo je doktor i dodao:

"Insulinska rezistencija se javlja kod mladih devojaka koje neadekvatnim načinom života, ishranom, dovode sebe do vrlo nezgodnih situacija. Ne doručkuju, hiperaktivne su, pa pojedu nešto slatko i dolazi do tog suvišnog izbacivanja insulina. Jedan deo ugura šećer u ćelije, ali drugi deo, cirkulišući, može da napravi hipoglikemiju. Prisustvovao sam u autobusu kada se devojka onesvestila, u isto vreme je imala i ciklus. Odmah smo joj digli noge, da joj vratimo krv ka srcu i mozgu, a na kraju se ispostavilo da je u pitanju hipoglikemija. Te hipoglikemije mogu da budu neprepoznate, međutim, to može da bude uvod u dijabetes. Moramo da budemo oprezni, simptomi su pojačana žeđ, pojačano mokrenje", objasnio je doktor i dodao da su žene izloženije.

"Insulin je kao lopata koja ulazi u peć, koja nosi hleb. Ta peć je ćelija, propust za nju je uzan i ona ne može da uđe i cirkuliše više insulina nego što treba. To se manifestuje u tom tzv. hiperinsulinizmu, gde može da napravi od vrlo nezgodnih problema sa ponašanjem do gubitka svesti", rekao je doktor.

PREVENCIJA

"Bitno je da režim ishrane bude akevatan, ne toliko kalorijski. Postoje namrinice koje imaju mali glikemijski indeks i veliki: koliko jedna namirnica otpušta šećera. Na primer, možemo da jedemo boraniju, kupus, kelj, karfiol neograničeno.Boraniji je glikemijski indeks nula, to je toliko jedna zdrava biljka, za razliku od graška. On ima visok glikemijski indeks, a pasulj ima nizak. Pasulj se preporučuje da se jede u svakom obliku. Šargarepa je katastrofa, bilo da je sirova ili kuvana. Može da se jede u nekoj salati, a pirinač takođe ima visok glikemijski indeks, pa ne treba jesti pilav. Crna čokolada može, ali stevija je biljka od koje se dobija prašak. Ona je odlična kompenzacija za šećer. Ako se pravi neka pita, stavi se stevija. Sokovi su katastrofa koliko su slatki, zato se piju kod hipoglikemije", objasnio je dr Popović.

(MONDO)