Suplementi, vitamini i multivitamini, upravo su proizvodi koje su se najviše kupovali u protekle tri godine, tokom epidemije virusa korona, a takva praksa nastavila se do danas, pogotovo sada kada usled velikog broja virusa koji su u opticaju, građani potražuju "zimske suplemente" namenjene otklanjanju simptoma prehlade i gripa. 

"Dijetetski suplementi su proizvodi koji dopunjuju normalnu ishranu i predstavljaju koncentrovane izvore nutrijenata (vitamina, minerala i drugih supstanci sa hranljivim ili fiziološkim efektom), a u prometu su u doziranim farmaceutskim oblicima formulisanim da se uzimaju u odmerenim pojedinačnim količinama (kapsule, tablete, kapi, ampule tečnosti, kesice praška i sl). U potencijalne korisnike dijetetskih suplemenata spadaju osobe sa povećanim nutritivnim potrebama, osobe sa smanjenim unosom pojedinih sastojaka hrane, osobe kod kojih se želi postići određeno fiziološko delovanje i osobe iz posebne kategorije stanovništva (deca, trudnice, sportisti, starije osobe)", objašnjavaju u Apoteci "Beograd" za MONDO i ističu da dijetetski suplementi mogu naći na tržištu Srbije samo ako zadovoljavaju uslove predviđene Pravilnikom o dijetetskim suplementima, odnosno deklaracijom, označavanjem i reklamiranjem ne mogu im se pripisivati svojstva prevencije, tretiranja i lečenja bolesti, ili se pozivati na takva svojstva. Nisu zamena za lek, niti uravnoteženu ishranu.

Šta naši građani najčešće kupuju?

U Apoteci “Beograd” navode da su tradicionalno, u ovom periodu godine najviše traženi suplementi koji pomažu u otklanjanju simptoma prehlade, gripa i drugih bakterijsko-virusnih bolesti.

Traženi su preparati za otklanjanje nazalnih simptoma, sredstva za dekongestiju, rastvori za ispiranje nosne sluznice radi ublažavanja simptoma kijavice, lokalni antiseptici za ublažavanje bola u grlu i promuklosti, sredstva za ublažavanje kašlja (ekspektoransi, antitusici), tradicionalni biljni lekovi za ublažavanje ovih simptoma na bazi bršljana, jagorčevine, timijana (kod produktivnog kašlja), belog sleza, bokvice (za smirenje suvog kašlja), žalfije, islandskog lišaja (za ublažavanje iritacije usne duplje i ždrela, kao i kod suvog kašlja). Osim toga, uvek su aktuelni razni multivitaminsko-mineralni kompleksi, suplementi koji se dovode u vezu sa poboljšanjem imuniteta (ehinacea, betaglukan, vitamin C, cink…)”, kažu farmaceuti naglašavajući da se, kao i u slučaju lekova, strogo mora poštovati propisani način uzimanja i adekvatno doziranje pri upotrebi suplemenata, odnosno vreme, način i doza uzimanja ne smeju biti proizvoljni I nikada ne treba da se prekorači propisano doziranje.

vitamin d
Shutterstock/Suriyawut Suriya 

Gde ljudi često greše?

Objašnjavaju da je velika greška kombinovanje više različitih suplemenata sa istom namenom, tako da na primer unos antioksidanasa iznad preporučene dnevne doze (vitamin E, selen…) može da dovede do nastanka ozbiljnih zdravstvenih problema.

Svakako, prioritet treba da bude zdrava, raznovrsna i balansirana ishrana i za to ne treba da postoji zamena. Međutim, kako navode farmaceuti, i pored toga se javlja potreba za suplementacijom određenim vitaminima i mineralima koji se ne unose dovoljno ishranom.

“Većina ljudi ima poteškoća da zadovolji dnevne potrebe za vitaminom D, naročito u zimskom periodu. Pored vitamina D, tu su i omega 3 masne kiseline. Vegani i vegeterijanci mogu imati problema da zadovolje potrebe vitamina B12 kroz ishranu. Oligoelementi (hrom, cink, bakar, gvožđe) se takođe ne unose u dovoljnoj meri hranom”, kažu stručnjaci.

Važna je i kombinacija

Apeluju da, osim na doziranje, važno je da građani obratite pažnju i na kombinovanje suplemenata u toku dana, tj. zajedničko uzimanje suplemenata koji međusobno dopunjuju svoja dejstva.

“Primeri takvih dobrih kombinacija su vitamin C i cink, Vitamin C i folna kiselina, cink i selen, vitamin B12 i folna kiselina, gvožđe i vitamin C, vitamini К2 i D3. Nasuprot time, neki spojevi vitamina i minerala nisu poželjni, pa se tako preporučuje da magnezijum, kalcijum i cink, treba uzimati odvojeno, u razmaku od najmanje dva sata, kao i kalijum i kalcijum. Takođe, ukoliko se uzima vitamin К, njega treba uzimati sa razmakom od dva sata u odnosu na vitamine A, D i E. Preparate gvožđa ne treba kombinovati sa kurkumom, zelenim ili crnim čajem. Neki suplementi imaju visok potencijal za interakcije sa lekovima, pa takve kombinacije treba zaobići (npr.ginko i antikoagulansi, kantarion i antidepresivi). Načelni savet je da kada su pacijenti na terapiji lekovima, o eventualnom izboru suplemenata obavezno konsultuju lekara ili farmaceuta”, ističu u Apoteci “Beograd”.

Vitamin D smanjuje rizik od demencije_1148454926.jpg
Shutterstock 

Prema rečima farmaceuta iz Apoteke "Beograd", vreme uzimanja suplemenata može da bude bitno.

“Hidrosolubilni vitamini (B, C) će imati efekat nezavisno od obroka, mada je vitamin C bolje uzeti posle jela, kod osoba sa osetljivim želucem, a kompleks B vitamina ujutru. Ali, liposolubilne vitamine (A, D, E, К) koji zahtevaju prisustvo masti da bi se apsorbovali, poželjno je uzeti uz obrok ili neposredno nakon njega, radi postizanja optimalnog efekta. Takođe, ne preporučuje se upotreba multivitamina pre spavanja, jer podižu nivo energije i mogu da ometu san”, objašnjavaju.

Koje suplemente bi starija populacija trebalo da konzumira?

Кako kažu iz Apoteke “Beograd”, kod starijih osoba dolazi do usporavanja metabolizma i slabljenja imunog sistem, pa je naročito značajna optimalna ishrana kao preduslov dobrog zdravlja.

“Kod starijih osoba se može lakše javiti deficit određenih vitamina i minerala. U tom slučaju, preporučeni dnevni unos vitamina i minerala je sličan kao i kod mlađih osoba, mada postoje i vitaminsko-mineralni preparati kreirani specijalno za stariju populaciju. Svakako, najvažnije je da ishrana starijih bude izbalansirana i u skladu sa njihovim zdravstvenim stanjem i da zadovolji dnevnu kalorijsku vrednost. Savetuju se namirnice koje sadrže vitamine B grupe, kalcijum, magnezijum, folnu kiselinu, da bude bazirana na svežem voću i povrću i nezasićenim mastima, integralnim žitaricama kao izvoru vlakana”, ističu iz Apoteke “Beograd” usput naglašavajući da su proteini važni za regeneraciju mišića, kostiju i tkiva, te građani treba da upotrebljavaju namirnice bogate proteinima, poput mahunarki, piletine, ribe, a upotrebu mlečnih proizvoda baziraju na onoj manje masnoće.

“Suplemenata na tržištu je mnogo, ne treba za njima posezati olako, uvek je najbolje izvršiti konsultaciju sa lekarom ili farmaceutom u apoteci, u zavisnosti od uzrasta, zdravstvenog stanja i cilja s kojim se uzimaju. Uvek se treba pridržavati uputstva o doziranju, da bi se izbegle greške i posledice”, zaključuju stručnjaci.

 (Mondo)