PREGLED KOJI SVAKI SRBIN TREBA DA URADI JEDNOM GODIŠNJE! Endokrinolog - povećava se broj obolelih, a najviše pati MOZAK

Štitna žlezda ima brojne važne uloge u ljudskom organizmu. U slučaju poremećaja njenog rada, posebno su ugrožene funkcije mozga. Međunarodna nedelja štitaste žlezde ove godine u celom svetu ima za temu - nasledni faktor rizika. Poremećaji rada štitne žlezde pogađaju više od 300 miliona ljudi širom sveta. Procene su da u Srbiji svaki deseti građanin ima poremećaj rada štitne žlezde. Lekari ukazuju da je jednom godišnje potrebno otići na preventivni pregled.

"Mozak ne funkcioniše uopšte dobro, ni sa mnogo, ni sa malo. Ako imate mnogo tiroidnih hormona, takozvanu tireotoksikozu, dolazi do nervoze, poremećaja razmišljanja, gubitka telesne težine, drhtanja i lupanja srca. Ako to jako dugo traje, dolazi do tereotoksičnog srca, gde će srce da popusti na kraju i onda to može da se završi jako loše", upozorava profesor Žarković i kaže da se srećom, poslednjih decenija ne dešavaju takvi teži slučajevi, jer je dijagnostika na povišenom nivou. Međutim, iz dosta razloga, povećava se broj pacijenata koji imaju neki od problema sa radom štitnjače.

"Imamo nevolju jer imamo endokrine remetitelje u našoj okolini. Što se tiče autoimune bolesti štitaste žlezde, otprilike, da bi nastala, 60 odsto je genetika, a 40 odsto su uslovi spoljne sredine. Zato, tiroidne bolesti idu u porodicama. Ako jedan član ima, velike su šanse i da ima drugi član", objašnjava profesor.

U faktore spoljašnje sredine ubrajamo količinu raspoloživog joda, selena, gvožđa, mikrosupstance iz nekih teksilnih proizvoda, radijacija… Oboljenja štitaste žlezde češća su kod žena iz više razloga, ali je svakako važno da se ljudi sa simptomima jave lekaru. Među simptomima su problemi sa koncentracijom, raspoloženjem, produbljeni glas…

Tablete, operacija, radioaktivni jod

Kada se bolest rano otkrije, može se omogućiti adekvatno i uspešno lečenje. "Hipotireoza generalno, kada vam žlezda uopšte ne radi, smrtonosna je bolest. Dugo traje, ali se na kraju umre. Vi date jednu mali tabletu i imate zdravog pacijenta, a mala tableta je jako jeftina", objašnjava profesor.

Klinički centar Srbije je pre nekoliko meseci dobio najsavremeniji aparat za bolju dijagnostiku po pitanju funkcionisanja štitnjače. Osoblju olakšava rad, a pacijentima, između ostalog, pomaže tako što se preciznije određuje da li je ili nije potrebno operativno lečenje.

Kada je reč o prevenciji, profesor Žarković navodi da je važno da se redovno kontrolišu osobe koje imaju genetičku predispoziciju za neku od bolesti koja je u vezi sa štitnjačom, potom oni sa autoimunim bolestima i ljudi stariji od 45 godina. Laboratorijske analize su takođe poželjne jednom godišnje.

(MONDO/RTS)