Nakon stravičnih događaja koji su se desila tokom maja, osim porodica žrtava istih, i šira javnost je osetila neizmernu tugu, stanje šoka, depresije, ali i anksioznosti. Pored toga stres izazvan spoljnim faktorima, nečim na šta ne možemo da utičemo, odražava se na opšte zdravlje, a pre svega na srce. Kardiolog dr Goran Popović, gostujući na Prva TV istakao je da je iza nas bio jedan stresan period. Ali, ne samo u maju, koji je bio nešto većeg inteziteta, već i ranije.

"Mi već jedan duži period, decenijama, živimo pod velikim stresom i naravno da on negativno deluje na ceo organizam, narušuje i naš imuni sistem i posebno negativno deluje na srce", istako je doktor i podsetio da svi mi treba preventivno da delujemo.

"Ne treba delovati samo onda kada dođe do posledica. A posledica može da bude povišeni krvni pritisak, ubrzani i nepravilan rad srca, infarkt i razne druge kardiovaskualrne bolesti", napominje on. Dodao je, kada je reč o povezanosti stresa, depresije i srčanih bolesti, da se javlja patofiziološki mehanizam. Evo o čemu je reč!

"Kada je čovek pod stresom, on ima povećani nalet adreanila koji se stvara - hormon odbrane. Potom, dolazi do skoka pritiska jer jer organizam spreman za 'borbu' i ubrzanog rada srca. Istovremeno, kako objašnajvaju psihijatri, osobe koje su sklone anksioznsoti vrlo često mkogu da 'uplove' u depresivnu epizodu. Tada je reč o anksio-depresivnom sindromu", dodao je.

U takvim situacijama, najbolji je način da se ljudi ne leče sami, posebno ne preko "Gugla" i kod nestručnjaka. U tim momentima stručnjaci stupaju na scenu. Potrebno je razgovarati, kako nastavlja dr Popović, psihijatru, odn. psihoterapeutu, a onda odgovarajućem specijalisti. Postavlja se pitanje, da li je moguće zaštititi srce od hroničnog stresa? Kako i sam kardiolog Popović ističe, moguće je!

"Obično pacijentima koji su pod stresom dajemo lekove iz grupe beta blokatora. Njihova uloga je da zaštite srce usporavajući rad srca, sprečavajući poremećaj ritma i sprečavajući ili lečeči povišeni krvni pritisak", objašnajva doktor i dodaje da je svaki pojedinac za sebe.

Tačnije, stres ne reaguje na svakog isto. Što se tiče simptoma, oni se odražavaju kroz povišeni krvni pritisak. Pa tako, osobe koje nisu imale povećan krvni pritisak, mogu da u datom trenutku da imaju skok pritiska preko 200 i spontano krvarenje iz nosa. Kako dalje objašnjava doktor, to može da bude okidač za odlazak kod lekara. Za kraj, savetovao da je, kada neko ima bol u grudima, pogotovo ako se prvi put javi, trebalo bi odmah da se obratite doktoru. Takođe, preventivne preglede treba raditi jednom godišnje, bez obzira što mislite da se potpuno zdravi, upozorava dr Goran Popović.

(MONDO)