ANA (30) PROLAZI KROZ PAKAO NAKON UJEDA KRPELJA: "Lekari su tvrdili da sam LUDA - izgubila sam bebu i saznala dijagnozu"

Majci dvoje dece porođaj sa drugim detetom bio je, kako bi lekari rekli "školski" - bez ikakvih komplikacija. Ipak, problemi koji su nastupili nakon porođaja počeli su da se gomilaju, a uzrok niko nije znao. Posle brojnih ispitivanja, shvatila je da se radi o Lajmskoj bolesti. Reč je o zaraznoj bolesti koja se prenosi sa zaraženog krpelja na ljude, što može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, pa čak i smrti.

PRVI SIMPTOMI UZNEMIRUJUĆI

Prvi pravi problemi pojavili su se 2017. kad je bila trudna sa drugim detetom. Nakon porođaja, problemi su se umnožili.

"Iako sam imala, kako lekari zovu 'školski porođaj', prelep i brz, problemi nakon njega su počeli da se gomilaju, a uzrok niko nije video. Bila sam vrlo nesnalažljiva, slabo sam registrovala zvukove okoline, pa i same bebe. Bila sam vrlo umorna, iako sam po prirodi vrlo živahna i osoba bez mirovanja, ali ti simptomi su me potpuno uznemirili", priseća se Ana.

Pridavala je sve porođaju koji je stresan i težak za svaku ženu. Računala je, kako kaže, da će proći kada dođe kući i kada se odmori. Međutim, simptomi se nisu smanjivali. Naprotiv, bili su sve snažniji i intenzivniji (povraćanje, mučnine, vrtoglavice). Krenula je i hiperlaktacija mleka, konstantno krvarenje od 40 dana, za šta je, kako kaže, dobila kontracepcijske pilule. Zbog toga je odlučila da ide do svog lekara opšte prakse, koji joj predlaže da napravi dodatne preglede. Međutim, niko nije dao tačnu dijagnozu, dok su se Ani simptomi samo pogoršavali. Svaki dodatni pregled završio bi rečima "Vama nije ništa!".

"I tako od 2017. do 2020. nisam imala ni dijagnozu, ni lečenje. Pre tri godine, jedno popodne, shvatim da vidim duplo. Nakon tri dana, suprug me je nagovorio da odem u Hitnu gde sam do tada odbijala da idem jer su me za svaki prethodni dolazak uveravali kako sam luda i da izmišljam simptome. Ipak, na neurologiji, jedan mladi lekar mi kaže da mi je potrebna hospitalizacija i hitan MR glave. I onda, nakon snimanja dolaze i kažu mi da imam potpuno progresivno oštećenje mozga, leđne moždine i prsišta, te da hitno moram da imam terapiju. Rekli su da imam autoimunu multiplu sklerozu i dali mi pulsnu terapiju", priča Ana.

Kući je puštena nakon pet dana, ali problemi sa zdravljem samo su se nastavili. I to, nažalost, na gore.

"Bilo mi je sve lošije. Sad već skoro nisam mogla ni da hodam, govor mi je bio sve slabiji, a srce je krenulo sve sporije da kuca. Vraćena sam ponovo u bolnicu gde je ustanovljeno da imam tešku bradikardiju uzrokovanu terapijom koju su mi dali. Celu noć sam imala 30 otkucaja srca u minuti, a sledeći dan kad su mi se otkucaji stabilizovali, pustili su me kući. Nisam dobila tačnu dijagnozu, ni terapiju, a nisam mogla ni da pričam, ni da hodam. Mogu reći da sam bila invalid kome je bio potreban negovatelj", ispričala je Ana za Slobodnu Dalmaciju.

POVLAČENJE SIMPTOMA

Po preporuci odlazi kod lekara u Zagreb koji joj konačno saopštava da verovatno nema multiplu sklerozu, već Lajmsku bolest, što i pokazuje novi pregled u Nemačkoj. Tada Ana dobija terapiju antibioticima i raznim suplementima, koje je, kako kaže, morala sama da plaća, iako ima zdravstveno osiguranje.

"Nakon 14 dana počela sam da ustajem i govorim, a 20 dana nakon početka terapije, simptomi su se lagano jedan za drugim povlačili. Sledeće dve godine nisam imala simptome nikakve bolesti, živela sam normalan život s decom i suprugom. Međutim, 2022. preminuo je lekar koji me lečio, a ja zbog stresa gubim bebu. Uskoro sam ponovo osetila blage simptome", rekla je ona.

Doktori u Hrvatskoj joj zbog pozitivnog nalaza opet daju terapiju koja ju je ranije gotovo ubila. Tada Ana, na svu sreću upoznaje devojku koja je pokrenula inicijativu i peticiju za sve obolele od Lajmske bolesti u Hrvatskoj, a njih je na hiljade. One nalaze koje donesu iz inostranstva, lekari ne uvažavaju, već ih samo sklone sa stola.

"Ljudi se testiraju u jednoj bolnici i dobiju negativne nalaze, a onda isti dan obave testiranje u drugoj ustanovi i tamo je pozitivan nalaz. Kako je moguće da neko ko ima pozitivnu akutnu bolest, tj. aktivnu infekciju u krvi nema pravo na lečenje? Pa ako je u krvi, nismo je mi izmislili. Kako je moguće da odbijaju da nam daju terapiju koju napišu infektolozi drugih država jer, eto, njima se taj stav ne sviđa i ne slažu se sa tim mišljenjem?", pita se ogorčena Ana.

NE ODUSTAJE

Njeno stanje u ovom je trenutku svakim danom sve gore, ali ona ne odustaje. Ovu je priču odlučila da podeli sa javnošću kako bi što više ljudi znalo sa kakvim se problemima bore oni koji imaju Lajmsku bolest.

"Živim ponovo sa simptomima za koje sam mislila da su prošlost. Od problema s hodom, vidom, do pareze kože na levoj ruci na kojoj nemam osećaj. Tu su i razne tegobe sa koordinisanošću koje mi onemogućuju normalan život. Terapiju i lečenje mi ne nude, već me još ismevaju i ponižavaju. Mi smo prepušteni sami sebi i svom budžetu", zaključuje Ana pred kojom su neizvesni dani, ali ona od borbe za bolje sutra ne odustaje.

(MONDO)