TRESKATE NOGOM DOK SEDITE ILI LUPKATE PRSTIMA? Lekari objasnili što "PUNDRAVCI" ne daju mira - pogledajte tenisere!

Da li se znali da treskanje nogom ima pozitivan efekat na zdravlje? Vrpoljenje dok sedimo, neobraćanje pažnje, lupkanje prstima po stolu i tapkanje nogom opisuju se kao nepristojno i nervozno ponašanje. Ipak, lekari kažu da nam "pundravci" pomažu da održimo telesnu masu i kontrolišemo stres.

Stopa gojaznosti se širom sveta utrostručila od 1975. godine. Delom je za to zaslužna sedentarna priroda mnogih radnih mesta. Sedenje tokom dužih vremenskih perioda usporava metabolizam, utiče na sposobnost tela da reguliše nivo šećera, krvni pritisak i da razlaže masti.

Sve je više dokaza da impuls za vrpoljenjem može da pomogne da nesvesno regulišemo svoju težinu tako što se pomeramo. Sitna pomeranja mogu da imaju veliki uticaj, objašnjava Levin. Tokom ispitivanja svojih pretpostavki utvrdio je da se vitkiji radnici u kancelarijama češće vrpolje, ustaju i pomeraju tokom dana u odnosu na gojazne. To može da označava i biološku predispoziciju na pomeranje.

Vrpoljenje, čak i tapkanje stopala, može da pomogne u sagorevanju viška energije koja bi se uskladištila kao salo. Jedna manja studija sprovedena na 24 osobe je pokazala da aktivnosti povezane sa vrpoljenjem tokom sedenja povećavaju potrošnju kalorija za 29 odsto u poređenju sa sedenjem bez pomeranja ili ležanjem. Vrpoljenje tokom stajanja je čak i efikasnije i povećava potrošnju za 38 odsto.

Ipak, iako pomeranja poput vrpoljenja doprinose povećanoj potrošnji energije, ona nisu zamena za kretanje ili vežbe. U još jednoj manjoj studiji, Levin je ispitao uticaj vrpoljenja na ljudsku fiziologiju tako što je 16 vitkih kandidata unosilo dodatnih 1.000 kalorija dnevno tokom osam nedelja, piše RTS. Eksperiment je pokazao da su oni koji su se redovno vrpoljili bili otporniji na sticanje masnih naslaga. Studija je pokazala da povećan unos hrane može da pokrene povećanu potrošnju energiju kroz vrpoljenje i to čak do 700 kalorija na dan.

Istraživanje koje je sprovela profesorka Ketrin Isbister sa Univerziteta u Santa Kruzu, kaže da ljudi često tokom razgovora biraju neki predmet da se igraju sa njim, poput spajalica, vidžeta ili uzmu da savijaju papire. U nekim slučajevima, vrsta kretanja takođe utiče na dobro obavljanje zadataka. Melin navodi primer profesionalnih tenisera koji tapkaju lopticu pre serviranja: "Ne moraju da tapkaju lopticu pre serve, ali mnogima ta rutina pomaže da se koncetrišu".

BONUS VIDEO:

(MONDO)