SVAKI 3. SRBIN TAKAV, A 20% LEKARA NI NE ZNA DA JE BOLESTAN! Dr Šumarac - muškarci u OPASNOSTI, upozorila sve koji POSTE

Ni gojazne osobe čak ne shvataju da je gojaznost hronična bolest, kaže profesorka Mirjana Šumarac za RTS. Ističe da su predviđanja da će svaka treća osoba u Srbiji u narednih deset godina imati problema sa kilogramima. Navodi da ako nakon posta naglo krenemo sa zasićenim mastima, posebno ako ih kombinujemo sa koncentrovanim šećerima, onda ćemo izgubiti korisnost posta.

Oko 650 miliona ljudi u svetu živi sa gojaznošću, od toga 157 miliona dece. "U našoj zemlji su sada već stari podaci od pre par godina da je svaka peta osoba gojazna, a svaka druga osoba ima prekomernu telesnu masu.To su ozbiljne brojke, ali što je još gore, predikcije šta će se dešavati u narednih deset godina su stvarno zastrašujuće", navodi profesorka Šumarac.

Ističe da se smatra da će u našoj zemlji svaka treća osoba biti gojazna, a da su mušarci posebno u opasnosti. Na pitanje zašto su predviđanja za muškarce teža, kaže da je teško dati precizan odgovor - da li manje obraćaju pažnju ili su im drugačiji kriterijumi. "Ono što je još više zabrinjavajuće je što su i dečaci u toj kategoriji", dodaje Šumarac.

Ukazuje da je najveći problem što su nam deca gojazna i da su podaci da je u predškolskom uzrastu čak 10 odsto njih gojazno, kao i da smo po tome u samom evropskom vrhu.

Gojaznost - hronična, ozbiljna i progresivna bolest

Govoreći o tome kako gojaznost utiče na naše zdravlje, profesorka Šumarac kaže da je gojaznost hronična, ozbiljna i progresivna bolest i da toga nisu svesni ni pacijenti, ali ni svi lekari. Navodi da ima 20 odsto lekara koji nisu još uvek osvestili da je gojaznost bolest, kao i da je to problem u celom svetu i da je važno raditi na edukaciji i samih lekara, ali i pacijenata.

"Postoje brojne prepreke da se ovaj problem reši. Na jednoj strani je i politička volja i angažovanje, na drugoj strani je baš to prepoznavanje gojaznosti kao hronične bolesti - to je možda i suština stvari. Pored toga, gojaznost je jako skupa za lečenje, te osobe su i stigmatizovane, pa i to treba izbeći", dodaje profesorka.

Kaže da u borbi sa gojaznošću postoje veliki izazovi i da je to pre svega laka dostupnost nezdrave hrane, kao i da je mnogo manje zdrave hrane na raspolaganju.

"Da bi se to promenilo, moramo da radimo na zdravstvenom prosvećivanju sa jedne strane, a sa druge strane moraju i pacijenti da pobede svoje tradicionalne vrednosti i nešto što im je porodično ugrađeno", naglašava Šumarac i poručuje da su posledice gojaznosti brojne i da se preko 200 bolesti vezuje za gojaznost. "Najčešće su kardiovaskularne bolesti, ali ne samo infarkti ili šlog, već i aritmije što mnogi pacijenti uopšte ne povezuju sa gojaznošću, pa i mnogi doktori do skoro nisu vezivali. Pored toga, tu je i srčana slabost, bubrežne bolesti, a da ne govorimo o dijabetesu gde učestalost dijabetesa značajno raste već kad indeks telesne mase pređe 30", navodi profesorka.

Kako se osloboditi viška kilograma

Ukazuje da je pristup pacijentu najvažnija stvar - da se shvati da je borba sa kilogramima jedna ozbiljna borba i da ne budu prepušteni sami sebi. Navodi i da je tu važno pobediti hedonistički deo priče, da ne jedemo samo zato što smo gladni, već da jedemo zbog potrebe za zadovoljstvom.

Često kaže pacijentima da ništa nije crno-belo, ali da je "pravilo svih pravila" da se ne jedu koncentrovani slatkiši. "Onda idu masti, umerenost u unosu kalorija, ne dozvoliti da stalno variramo u težini, jer svaki pad težine, čak i uspešnim dijetama, dovodi do usporavanja metabolizma i onda se dogodi da ulazimo u drugi problem, možda čak i veći nego oslabiti, kako održati redukovanu telesnu masu", objašnjava profesorka.

Objašnjava i da osoba koja je izgubila kilograme i došla do neke zadovoljavajuće težine, poredeći sa osobom koja nikada nije bila gojazna, i dalje mora da unosi 300 do 400 kalorija manje da bi uspela to da održi.

(MONDO/RTS)