U BEOGRADU OPET HARA BOLEST NA KOJU SMO SKORO ZABORAVILI! Šire je mladi, ne mora da ima simptome, a mirovanje 3 MESECA

Od početka godine u Beogradu je zabeleženo 42 slučaja infektivne mononukleoze, a osim poljupcem, ona se prenosi i na druge načine. Kako se dobija, koji su njeni simptomi, na koji način se leči i koliko su ozbiljne njene posledice, objasnila je u emisiji "150 minuta" na Prvoj dr Slavica Maris, epidemiolog Gradskog centra za javno zdravlje.

"Ne postoji specifična mera koja može da iskoreni ovu bolest. Virus će biti prisutan kod nas. Klasična mononukleoza se češće javlja kod tinejdžera, adolescenata i mlađih osoba, obično uzrasta od 15 do 25 godina. Pre klasičnih simptoma, prisutan je ekstreman zamor, malaksalost. Javljaju se i opšti simptomi, povišena temperatura, bolovi u mišićima, glavobolja, otečeni i bolni krajnici koji mogu da budu prebojeni belim naslagama. Nepce je crveno, imamo prisutna tačkasta krvarenja. Javlja se otok limfnih žlezda na vratu koje su jako bolne na dodir", otkrila je dr Maris i dodala da mononukleouza može da bude opasna.

"Ono što ovu bolest razlikuje od drugih jeste uvećanje slezine i jetre. Može da bude opasno ako se ne vodi računa, ako se dijagnoza ne postavi pravovremeno. Mirovanje je veoma bitno, preporučuje se da traje tri meseca, čak i kad simptomi prođu, baš zbog prevencije komplikacija bolesti u vidu zapaljenja jetre ili može doći do pucanja slezine. I jetra i slezina se sporo vraćaju, potrebno je duže vreme", objasnila je doktorka.

Tokom uzimanja terapije mnogi misle da su dobili alergiju, a dr Slavica Maris otkrila je o čemu se radi. "Veće fizičke aktivnosti treba izbegavati. Naravno da ćete šetati, ali nema treninga tada. Mononukleozu možemo da pomešamo sa bakterijskom infekcijom grla. Imamo razliku u terapiji. Kod bakterijske infekcije neizostavni su antiobiotici, a kod infektivne mononukleuoze terapija je simptomatska. Koriste se lekovi za spuštanje temperature i ublažavanje bolova prilikom gutanja", rekla je doktorka i dodala:

"Tokom ove bolesti može doći do stvaranja ospe po telu koja nije posledica alergije na antibiotike, već reakcija organizma na prisustvo ovog virusa. Sama bolest je uglavnom blažeg otoka. U akutnoj fazi bolesti nikako ne treba ići u kolektiv. Taj virus može da ostane u organizmu i jako dugo da se zadrži, po nekoliko meseci, čak i godinu dana, ali za prenos na ostale potreban je direktan kontakt.Uglavnom se prenosi putem pljuvačke i zato se zove bolest poljupca. Može i indirektno, preko predmeta", upozorila je dr Slavica Maris, epidemiolog Gradskog centra za javno zdravlje.

BONUS VIDEO:

(MONDO)