SVE VIŠE SRBA PRIMEĆUJE OVAJ ČVORIĆ! Dr Živković: Ako vam raste na vratu, nikako NE IGNORIŠITE!

Sve više ljudi u Srbiji ima "čvorić" na štitnoj žlezdi, istakao je endokrinolog prof. dr Miloš Živković. Među obolelima su i mlađi od 18 godina, a podaci pokazuju da broj mladih obolelih od štitne žlezde raste. Dr Miloš Živković objasnio je zbog čega su autoimune bolesti u porastu i kako prepoznati prve simptome problema sa štitastom žlezdom. Ako primetite da vam "nešto raste na vratu", ne ignorišite.

Šta je poremećaj štitaste žlezde?

"Od poremećaja štitaste žlezde boluje oko 12 odsto ljudi, od toga je 7 hipotireoza, ostalo su hipertireoze. Što se tiče poremećaja građe, a to su nodusi, u mladosti ih nema. Ipak, kako starite, učestalost nodusa se sve više povećava. Tako da kada imate 70 godina, isti postotak ljudi ima noduse u štitastoj žlezdi. Problem sa nodusima je u tome, što je 5 odsto nodusa maligno. Većina je zanemarljiva, ali opet nisu baš svi. Neki su veliki, pa smetaju, neki smetaju zato što pritiskaju, neki su vidljivi, a neki brinu pacijenta. Ostaju ti maligniteti koji su nam problem i gde mi moramo da nađemo te pacijente koji imaju rizik, da im ustanovimo dijagnozu na vreme i adekvatno ih lečimo", objasnio je endokrinolog.

Šta uzrokuje rast oboljenja od štitaste žlezde?

"Veliki porast oboljenja od štitaste žlezde su uzrokovale dve stvari. Prvo su endokrinometači, to su supstance iz spoljašnje sredine koje utiču na endokrini sistem. Tu spadaju endokrino remetitelji. To su sredstva kojima se impregnira tekstil da ne bude zapaljiv. Svaki tekstil za nameštaj, zavese, mora da bude impregniram tim supstancama, da ne bi mogle da se zapale. Neke od tih supstanci, koje se srećom ne koriste, udružene su sa povećanim brojem karcinoma štitaste žlezde i poremećajem štitaste žlezde. Imamo veliku studiju u Italiji, gde su gledali incidencu štitaste žlezde u gradovima, gde postoje odlaganja industrijskog otpada i u zavisnosti od vrste otpada imali su povećanu ili smanjenu učestalost karcinoma štitaste žlezde", objasnio je dr Živković i dodao:

"Druga interesantna stvar je epidemija gojaznosti. Gojazni ljudi generalno, imaju različite karcinome što se odnosi i na karcinom štitaste žlezde. Gojaznost u detinjstvu, mladosti, kod starijih je udružena i to u zavisnosti da li su u pitanju muškarci ili žene. Opet je određeno sa udruženim vrstama karcinoma. Ako govorimo o autoimunoj tiroidnoj bolesti, tu opet imamo remetitelje, kao što su za materije sprečavanje zapaljivosti ili materije iz plastičnih boca. To sve utiče da imaju veću učestalost, kako poremećaja funkcije, tako i premećaja građe", objasnio je doktor.

Žene koje planiraju trudnoću i trudnice najosetljivije

"Najosetljivije su žene koje planiraju trudnoću i trudnice. Tu moramo da imao dobru tiroidnu funkciju, jer će to uticati na ishod trudnoće. Ne treba praviti paniku, jer sve to može da se sredi, ali one moraju da se prate. Takođe, osobe koje primete da imaju promenu u građi, odnosno uvećanu tiroidnu žlezdu. Osobe koje imaju druge bolesti, kao što su autoimune bolesti ili dijabetes. Treće, osobe koje imaju porodičnu anamnezu tiroidne bolesti", otkrio je doktor.

Uticaj poremećaja tiroidne žlezde na kvalitet života

"Tirodidna bolest značajno utiče na kvalitet života. Tiroidni hormoni regulišu dve stvari. Prvo, mozak je vrlo osetljiv na koncentraciju tiroidnih hormona, bez obzira da li ih ima mnogo ili malo. Drugo, tiroidni hormoni regulišu metabolizam. Ako nema dovoljno tiroidnih hormona, ljudi su usporeni, apatični, depresivni. U stvari, to je jedan poremećaj raspoloženja koji nije prava depresija. Imaju određeni stepen nadutosti. To je kada se govori o teškoj hipertireozi", objasnio je dr Živković i dodao:

"Kada govorimo o blagoj hipertireozi, to je nešto što se preklapa sa problemima svakodnevnog života. To su problemi sa koncentracijom, pamćenjem, raspoloženjem, ali ništa što je patološki. To je blaga tiroidna disfunkcija. Sa druge strane, teško je to preskočiti, to je višak tiroidnih hormona. Takvi ljudi su nervozni, razdražljivi, imaju lupanje srca, gubitak na težini, preznojavanje. Problem sa viškom tiroidnih hormona je taj što on posebno utiče na mišiće i na srce. Srećom, ono što je bilo pre 30 godina, kada smo stalno viđali mlade osobe sa tirotoksičnim srcem, to je teška insufienca srca praćena potpunim poremećajem ritma, to danas se to ne viđa, jer se dijagnostifikuje na vreme. To su teške bolesti", istakao je dr Živković.

"Kada govorimo o tiroidnim bolestima, mi hipotirozu lečimo lekom tiroksinom, ali nelečena hipotiroza je smrtonosna. Prvo uništi kvalitet života, onda nastaje nešto što se zove miksedemsko ludilo, koma i smrt. Jedan lek, jedna mala tableta dnevno, koja je uz to i jako jeftina, omogućava da čovek potpuno živi normalno. To je trijumf medicine. Svi govore o penicilinu ili insulinu, a o teroksinu niko, a on je podjednako moćan kao i ova dva druga leka", rekao je endokrinolog.

Prvi simptomi poremećaja štitaste žlezde

"Ukoliko ljudi primete da im nešto raste u vratu, gubitak na težini, lupanje srca, ekstremnu nervozu, preznojavanje - to može da bude hipertiroza. Mnogo je teže sa hipotirozom, jer se ona u prvoj fazi preklapa sa uobičajenim stvarima. Ljudi koji imaju hipertirozu ne moraju da imaju simptome, a ljudi koji je nemaju, mogu da imaju simptome. To su problemi sa pamćenjem, koncentracijom, problemi sa raspoloženjem, ništa što bi ukazalo da je patološko. Tek u drugoj fazi nastaju ozbiljni problemi - usporenost, promuklost, žućkasta koža. Najveći problem i kad idete u drugu fazu je taj što ni pacijent, a ni okolina to ne primete", objasnio je doktor.

Žene češće obolevaju od autoimunih bolesti od muškaraca

"Žene češće obolevaju od autoimune bolesti. Jedno je pitanje estrogena, drugi razlog je da kod žena koje su rađale postoji deo bebinih ćelija. Najintresantnije i najkomleksnije objašnjenje je to da žene imaju dva X hromozoma. Od ta dva X hromozoma se po principu slučajnog izbora jedan inaktivira i vi praktično stalno imate jednu blagu stimulaciju imunog sistema stalno kod žena", rekao je doktor i objasnio da neko može da ima Hašimoto i da se nikada ne uspostavi kao bolest.

"Hašimoto je mnogo češći kod žena, nego kod muškaraca. Ne mora svaki Hašimoto da se manifestuje kao bolest u smislu bolest kao poremećaj štitaste žlezde, ali mi možemo da vidimo promene na ultrazvuku koje su vrlo tipične i sada nam radiolozi uglavnom uspostavljaju dijagnoze Hašimota i možemo da nađemo antitela. Problem je što ta antitela ne moraju da budu cistotoksična, moraju da razaraju tkivo ili mogu da to rade vrlo sporo. Neko može da ima Hašimoto čitav život i da mu se nikada ne manifestuje kao bolest, a nekome se za šest meseci uspostavi dijagnoza i ima tešku hipotirozu. Tada je terapija doživotna. Sve terapije su dostupne i nadam se da će ove brojke uskoro stagnirati", zaključio je prof. dr Miloš Živković u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

BONUS VIDEO:

(MONDO)