BILA SAM 7 DANA NA POVREMENOM POSTU! Čim sam pronašla caku kako da ne gladujem, odmah su počele IZNENAĐUJUĆE PROMENE

Dozvolite mi da počnem tako što ću reći da nisam devojka koja zaboravlja da jede. Nikada niko nije čuo da sam se zapitala da li sam danas jela. Hrana je oduvek bila pokretačka snaga u mom životu - ako je ne jedem, planiram da jedem i nikada ne držim dijetu. Ipak, u poslednje vreme sam dala sebi više oduška, pa sam odlučila da povedem računa o ishrani.

Odlučila sam da pratim vremenski ograničenu ishranu, odnosno post od 18 sati u toku dana i da jedem ostalih šest. To znači da ne jedem u periodu od 20 časova do 14 sati. Prvi dan sam uspela da se uzdržim svih 18 sati, ali nije bilo prijatno. U mislima su mi se vrtele opsesivne misli o hrani. Unutrašnji glas mi je sve vreme govorio da sam gladna. Pa, ispostavilo se da naglo ukidanje hrane možda nije najbolje rešenje.

Neki stručnjaci preporučuju da postepeno povećavate broj sati koje postite - počnete sa 12 sati, pa pređete na 14 i onda stignete do 18. Mnogi savetuju da ako ne možete da izdržite, da ga batalite jer post nije za svakoga i nema cilj da se izgladnjujete. Ipak, nisam odustajala tako lako, pa sam postepeno povećavala sate koje postim. Ono što me je iznenadilo, to je da su na taj način opsesivne misli o hrani nestale.

Kad sam pronašla caku za gladovanje, sve je krenulo odlično

Neuronaučnik Mark Matson je poslednjih 35 godina primenjivao povremeni post. Kada sam ga pitala za savet, rekao mi je da ujutru popijem čaj ili kafu i da nastavim da radim do 13 sati. "Ako inače trenirate, možda ćete želeti da vežbate u podne. Zatim jedite umerenu količinu zdrave hrane odmah nakon vežbanja (na primer 600 kalorija), a ostatak hrane pojedite tokom vremenskog perioda u kasnim popodnevnim i ranim večernjim satima. Najveća prednost je što će vam um biti jasniji i što ćete biti produktivniji tokom celog jutra", rekao mi je.

Dakle, to sam uradila. Ujutru sam pila kafu i oko 11 sati bi mi se oglasila sirena za stomak. Kada sam se vratila kući sa joge, glad je postala toliko velika, tako da sam jela svoj prvi obrok - obično grčki jogurt sa bobicama i iseckanim bademima. Ostatak dana je bio lak - večera, neka užina i to je to. U roku od nekoliko dana, ovo je postalo moja rutina. Mark je bio u pravu - sva ta energija koja je prethodno bila posvećena hrani, pripremanju hrane, planiranju obroka i slično, nestala je. Činilo mi se da je moj fokus bio na drugoj strani.

Krčenje creva ne znači uvek da smo gladni

Postoji mnogo mitova o hrani, ali ispostavilo se da doručak nije najvažniji obrok u danu. Nema podataka koji dokazuju da vas čini zdravijim ili mršavijim. Često konzumiranje hrane ne mora nužno da podstiče vaš metabolizam i, suprotno popularnom mišljenju, glad ne dovodi automatski do prejedanja. Post me je naučio kako da se osećam prijatno sa osećajem gladi.Sada znam da ako osetim da mi krče creva, da to ne znači nužno da sam gladna. Tada mi je bilo dovoljno da popijem vodu, kafu ili čaj.

Vežbanje na prazan stomak ima neke iznenađujuće prednosti

Nikada nisam vežbala na prazan stomak. Po pravilu, pojedem nešto dva sata pre treninga ili joge, ali ispostavilo se da je vežbanje na prazan stomak radilo za mene. Imala sam više energije. Nauka je pokazala da vežbanje na prazan stomak može da poveća potencijal vašeg tela za sagorevanje masti. Volela bih da kažem da sam izgubila 5 kila za nedelju dana, ali moje telo ne funkcioniše na taj način. Bez obzira što jedem mnogo manje hrane, ne osećam glad u tolikoj meri. Vremenom će sve to dovesti do gubitka masti, a samim tim i kilograma. Ako se vodite samo time da izgubite kilograme, to je unapred osuđeno na propast.

Ono što mi je povremeni post doneo, to su motivacija, energija i fokus.

BONUS VIDEO:

(MONDO/T.V.)