Ključni problem za zdravlje građana Beograda je demografski faktor, pad prirodnog priraštaja i porast broja lica starije životne dobi, uz dominaciju hroničnih nezaraznih bolesti, što je dovelo do toga da u periodu od 1998. do 2009. godine poraste smrtnost i razboljevanje.
Kako se navodi u izveštaju Gradskog zavoda, u populaciji mladih, posebno adolescenata, kao uzroci smrti dominiraju povrede i maligne bolesti, ali sa niskim stopama incidence i malim procentom ukupne smrtnosti.
Kod odraslih dominiraju bolesti sistema krvotoka koje su porasle za 50 odsto i čine više od 50 odsto uzroka smrti u Beogradu, a Srbija je po broju umrlih od ovih bolesti jedna od vodećih zemalja evropskog regiona.
Kako se ističe, tumori različite etiologije koji su se gotovo utrostručili i čine gotovo jednu četvrtinu svih uzroka smrti.
Porastao je i broj obolelih od endokrinih bolesti, povreda i trovanja, kao i od duševnih i nervnih bolesti.
U izveštaju koji je pripremila načelnica jedinice za analizu zdravstvenog stanja i primenu istraživanja u zdravstvu Zorica Dimitrijević, ocenjuje se da su razlozi ovakvog zdravstvenog stanja građana Beograda u nizu okolnosti, pre svega, rizika faktora vezanih za etiologiju hroničnih nezaraznih bolesti, ali i drugih faktora vezanih za socio-ekonomske determinante zdravlja.
Kod odraslog stanovništva najproduktivnijeg životnog doba do 59 godina starosti, maligni tumori dušnika i pluća zauzimaju prvo mesto u rangu uzroka smrti, a slede cerebro i kardiovaskularne bolesti.
Visoko su zastupljeni tumori dojke kod žena, prostate kod muškaraca i debelog creva kod oba pola.
Bolesti jetre uzrokovane alkoholom kod muškaraca se poslednje tri godine visoko pozicioniraju u rangu smrtnosti od svih uzroka i u 2009. godini su na šestom mestu, odmah posle vaskularnih bolesti.
U okviru bolesti sistema krvotoka beleže se veće stope hospitalizacije od ishemijskih bolesti srca i mozga kod muškaraca i bolesti uzrokovane povišenim krvnim pritiskom kod žena.
Kako se navodi u izveštaju Gradskog zavoda, u populaciji mladih, posebno adolescenata, kao uzroci smrti dominiraju povrede i maligne bolesti, ali sa niskim stopama incidence i malim procentom ukupne smrtnosti.
Kod odraslih dominiraju bolesti sistema krvotoka koje su porasle za 50 odsto i čine više od 50 odsto uzroka smrti u Beogradu, a Srbija je po broju umrlih od ovih bolesti jedna od vodećih zemalja evropskog regiona.
Kako se ističe, tumori različite etiologije koji su se gotovo utrostručili i čine gotovo jednu četvrtinu svih uzroka smrti.
Porastao je i broj obolelih od endokrinih bolesti, povreda i trovanja, kao i od duševnih i nervnih bolesti.
U izveštaju koji je pripremila načelnica jedinice za analizu zdravstvenog stanja i primenu istraživanja u zdravstvu Zorica Dimitrijević, ocenjuje se da su razlozi ovakvog zdravstvenog stanja građana Beograda u nizu okolnosti, pre svega, rizika faktora vezanih za etiologiju hroničnih nezaraznih bolesti, ali i drugih faktora vezanih za socio-ekonomske determinante zdravlja.
Kod odraslog stanovništva najproduktivnijeg životnog doba do 59 godina starosti, maligni tumori dušnika i pluća zauzimaju prvo mesto u rangu uzroka smrti, a slede cerebro i kardiovaskularne bolesti.
Visoko su zastupljeni tumori dojke kod žena, prostate kod muškaraca i debelog creva kod oba pola.
Bolesti jetre uzrokovane alkoholom kod muškaraca se poslednje tri godine visoko pozicioniraju u rangu smrtnosti od svih uzroka i u 2009. godini su na šestom mestu, odmah posle vaskularnih bolesti.
U okviru bolesti sistema krvotoka beleže se veće stope hospitalizacije od ishemijskih bolesti srca i mozga kod muškaraca i bolesti uzrokovane povišenim krvnim pritiskom kod žena.
Blagi porast stope nataliteta
Kako se navodi u izveštaju, istovremeno opada smrtnost u bolnicama od istih uzroka, izuzev hipertenzije čiji je trend umiranja u porastu.
Korišćenje bolničkog lečenja zbog povreda stagnira, ali sa relativno visokim stopama hospitalizacije koje su trostruko veće kod muškaraca nego kod žena najproduktivnijeg životnog doba, dok je u dobnoj grupaciji iznad 60 godina bolničko lečenje uzrokovano povredama češće kod žena i najčešće zbog preloma butne kosti.
Stariji građani, za razliku od mlađih do 59 godina starosti, najčešće umiru (prvih pet mesta u rangu) od cerebro i kardiovaskularnih bolesti. Opšte stope smrtnosti ukazuju na činjenicu da odrasli muškarci umiru pre žena, jer se njihova smrtnost češće beleži u obe dobne grupe, a dvostruko češće u grupi od 20 do 59 godina starosti, pokazuje statistika.
U izveštaju se ističe da je jedan od važnih pokazatelja zdravlja i stepen korišćenja zdravstvene zaštite i da, uprkos činjenici da u periodu od 1998. do 2009. godine opada broj dece i omladine u ukupnoj populaciji Beograda, raste korišćenje vaninstitucionalnih oblika zdravstvene zaštite za oko deset do 20 odsto, ali i bolničke zdravstvene zaštite za oko 25 do 50 odsto.
Kod odraslih lica vaninstitucionalne usluge su porasle za oko 40 odsto, a bolničke za oko 15 do 25 odsto, dok je kod žena generativne dobi od 15 do 49 godina bolničko lečenje poraslo za oko 30 odsto.
Međutim, u izveštaju se navodi da, uprkos navedenim činjenicama, ohrabruje podatak da neki indikatori zdravlja kao što su smrtnost odojčadi, perinatalni mortalitet, smrtnost dece ispod pet godina života, pad broja dece rođene pre termina i dece male telesne mase, ukazuju na održivost sistema zdravstvene zaštite u Beogradu i još uvek dobar zdravstveni potencijal stanovništva.
Blagi porast stopa nataliteta u poslednje dve godine, uz naznaku stagnacije stopa umiranja, dovode do povoljnijih kretanja prirodnog priraštaja i biološke obnove stanovništva Beograda, ocenjeno je u izveštaju Gradskog zavoda za javno zdravlje.
(Beta)
Korišćenje bolničkog lečenja zbog povreda stagnira, ali sa relativno visokim stopama hospitalizacije koje su trostruko veće kod muškaraca nego kod žena najproduktivnijeg životnog doba, dok je u dobnoj grupaciji iznad 60 godina bolničko lečenje uzrokovano povredama češće kod žena i najčešće zbog preloma butne kosti.
Stariji građani, za razliku od mlađih do 59 godina starosti, najčešće umiru (prvih pet mesta u rangu) od cerebro i kardiovaskularnih bolesti. Opšte stope smrtnosti ukazuju na činjenicu da odrasli muškarci umiru pre žena, jer se njihova smrtnost češće beleži u obe dobne grupe, a dvostruko češće u grupi od 20 do 59 godina starosti, pokazuje statistika.
U izveštaju se ističe da je jedan od važnih pokazatelja zdravlja i stepen korišćenja zdravstvene zaštite i da, uprkos činjenici da u periodu od 1998. do 2009. godine opada broj dece i omladine u ukupnoj populaciji Beograda, raste korišćenje vaninstitucionalnih oblika zdravstvene zaštite za oko deset do 20 odsto, ali i bolničke zdravstvene zaštite za oko 25 do 50 odsto.
Kod odraslih lica vaninstitucionalne usluge su porasle za oko 40 odsto, a bolničke za oko 15 do 25 odsto, dok je kod žena generativne dobi od 15 do 49 godina bolničko lečenje poraslo za oko 30 odsto.
Međutim, u izveštaju se navodi da, uprkos navedenim činjenicama, ohrabruje podatak da neki indikatori zdravlja kao što su smrtnost odojčadi, perinatalni mortalitet, smrtnost dece ispod pet godina života, pad broja dece rođene pre termina i dece male telesne mase, ukazuju na održivost sistema zdravstvene zaštite u Beogradu i još uvek dobar zdravstveni potencijal stanovništva.
Blagi porast stopa nataliteta u poslednje dve godine, uz naznaku stagnacije stopa umiranja, dovode do povoljnijih kretanja prirodnog priraštaja i biološke obnove stanovništva Beograda, ocenjeno je u izveštaju Gradskog zavoda za javno zdravlje.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.