KAKO PREŽIVETI AFRIČKU VRELINU U SRBIJI? Kardiolog dr Urošević: Jedno ne radite, može da se desi infarkt!

Afrička vrelina podiže temperature u Srbiji na neizdržive nivoe, dok toplotni talasi u Grčkoj, Kipru i Turskoj već odnose živote. Kako se suočiti sa vrelim danima koji nas čekaju, kakav šok organizam doživljava na temperaturama od 40 stepeni i kako zaštititi srce, otkrila je u emisiji "Uranak" na televiziji K1 dr Tamara Urošević, kardiolog.

"Glavna razlika je u tome što je sunčanica zaista izlaganje glave sunčevim zracima i toploti, dok toplotni udar može da nastane u bilo kojoj prostoriji koja je pod visokom temperaturom. Simptomi su slični, s tim što kod sunčanice imamo pojačano znojenje, dok kod toplotnog udara dolazi do potpunog poremećaja termoregulacije. U oba slučaja mozak najviše trpi. Kod sunčanice, kojoj smo ovih dana najviše izloženi, dolazi do tahikardije, nesvestica, konvulzija i pojačanog znojenja, jer se organizam i dalje bori da opstane.

Kod toplotnog udara prestaje termoregulacija, prestaje znojenje, temperatura tela se povećava, takođe dolazi do tahikardije. U oba slučaja neophodno je osobu prebaciti u hladovinu, obezbediti joj velike količine tečnosti i pozvati Hitnu pomoć. Veoma je bitno saznati da li je osoba hronični bolesnik", dodala je doktorka Urošević.

Vrućina i hronični bolesnici

"Najbolje bi bilo da hronični bolesnici koji koriste redovnu terapiju posete kardiologa pre leta kako bi procenili svoje zdravstveno stanje i naučili kako da prilagode terapiju tokom većih vrućina. Terapija za pritisak nije ista za sve lekove i ne deluje na isti način u organizmu. Važno je da znaju tačno koji od tih lekova direktno utiče na širenje krvnih sudova kako bi mogli da smanje dozu ili ga potpuno izbace. Tokom visokih temperatura, krvni sudovi se šire, pritisak pada, pa je potrebno smanjiti dozu lekova", objasnila je dr Urošević.

Kako kod dece prepoznati sunčanicu?

"Deca postaju nervoznija, spušta im se glava i deluju pospano. Tada ih rehidriramo i smestimo u hladovinu. Svaka majka zna da je važno da deca nose kapice", objasnila je doktorka i otkrila na koji način pacijentu pružiti pomoć dok ne dođe lekar.

"Rashlađivanje na bilo koji način, bilo u klimatizovanoj prostoriji ili uzimanjem tečnosti. Možete se umotati u vlažne čaršafe. Ne postoji lek koji se pije u tom trenutku, jedino što možete dati je možda neki slani rastvor kako biste podigli pritisak, ako je došlo do pada", rekla je doktorka.

Prevencija i zaštita na 40 stepeni

"Kada krenemo od kuće, moramo da obučemo lagodniju odeću, stavimo šešir ili kapu i razmislimo kako ćemo stići. Treba odlučiti da li je bolje ići autobusom ili prošetati. U kolima je lakše zbog klime, a uvek moramo imati flašicu vode", upozorila je dr Urošević.

Klima može da bude opasna za hronične bolesnike

"Postoji opasnost kada se iz ekstremno tople prostorije uđe u hladnu prostoriju, jer mogu naglo da se skupe krvni sudovi što predstavlja veliku opasnost za hronične bolesnike koji imaju stentove, jer može dovesti do infarkta srca. U obrnutom smeru, kada se izlazi iz hladne prostorije, može nastupiti kolaps. Naglo se proširuju krvni sudovi, pacijenti dobijaju nesvesticu i padaju. Ta razlika u temperaturi bi trebalo da bude oko 10 stepeni. Mora se blago prilagoditi. Kod mlađih ljudi to nije problem jer imaju elastične krvne sudove koji se lagano šire ili skupljaju pri takvim promenama. Kod starijih osoba je to opasno, jer su njihovi krvni sudovi kruti i teško se šire ili skupljaju. Zato im se savetuje da uopšte ne izlaze", rekla je doktorka.

Vežbanje tokom vrućina

"Kod ljudi koji vežbaju, savetuje se izbegavanje suplementacije kako ne bi opteretili bubrege, srce i jetru koja sve to metabolizuje. Takođe se preporučuje konzumiranje tečnosti, ali i izbegavanje treniranja napolju u najtoplijem delu dana", zaključila je dr Tamara Urošević.

BONUS VIDEO:

(MONDO/T.V.)