"MED I ČAŠICA RAKIJE? ČISTA PROVOKACIJA!" Ne znate šta rade pankreasu, preporučuje se samo u jednom slučaju!

Gojaznost je sve veći problem među stanovništvom, a to često potvrđuju i naši stručnjaci. Problem je u načinu ishrane koji je često rezultat stresa i manjka vremena za pripremu adekvatnih obroka. Endokrinolog dr Srđan Popović i nutricionistkinja Marija Rapajić otkrili su u emisiji "Uranak" na televiziji K1 sve o uticaju glukoze na pankreas i da li svi grešimo što mislimo da su med i rakija recept za dug život.

Med i rakija

Kašika meda i čaša rakije često se smatraju receptom za dug život, međutim, ovi navodi su često i predmet debate među stručnjacima.

"Kašika meda i rakija obično se predstavljaju kao recept za dug život, ali zapravo su to provokacije za pankreas. Med jeste zdrav, ali u kombinaciji s hlebom i puterom imate adekvatan obrok. Med se preporučuje kao dezert nakon obroka, kada je već dovoljno izlučeno insulina da može da metabolizuje dodatni šećer. Voće treba da jedemo, ali dijabetičar mora da ograniči unos voća na količinu koja stane na dlan. Grožđe i lubenica su vrlo slatki, pa je važno da se konzumiraju u sklopu obroka. Ovo se posebno odnosi na populaciju dijabetičara, gde voće ne sme da bude uzimano kao međuobrok, već nakon glavnog obroka", objasnio je dr Popović.

Indeks telesne mase (BMI) je ključan pokazatelj zdravlja koji se izračunava deljenjem telesne mase u kilogramima sa kvadratom visine u metrima.

"Izračunava se tako što kilograme podelite sa visinom na kvadrat, ali u metrima. Dobijate indeks koji izražava kilograme po kvadratnom metru. Idealno bi bilo da bude oko dvadeset i nešto, dok je trideset već poprilična gojaznost. Na osnovu ovog indeksa možemo da procenimo i da li je neko pothranjen. On takođe ukazuje, posebno kod dijabetesa, na hroničnu bolest i potrebu za promenama", objasnio je stručnjak.

Stres i gojaznost

"Stres može da bude jedan od uzroka. Ranije nije bilo toliko stresa, a ti hormoni su dijabetogeni hormoni koji opterećuju pankreas, smanjuju proizvodnju insulina i dovode do gojaznosti i dijabetesa. Ako je čovek previše stresiran, značajno će poremetiti svoj indeks telesne mase".

Namirnice sa najviše šećera

Nutricionistkinja Rapajić istakla je da šećera najviše ima u pekarskim proizvodima.

"Kada pojedemo pekarski proizvod, nismo uneli ni minerale ni vitamine, a već smo posle pola sata gladni, jer naš organizam nema šta da metabolizuje. Navikli smo na sladak ukus. Od rođenja smo se adaptirali prvo na slatki, pa tek onda na slani ukus. Majčino mleko je slatko. Kada smo nezadovoljni, poželećemo da pojedemo parče čokolade, zato što čokolada sadrži aminokiseline koje utiču na dobro raspoloženje, ali je problem u količini. Ključna reč je umerenost, ali je najbolje da parče čokolade pojedemo posle jela kako bismo regulisali insulin ili da uz parče čokolade pojedemo jednu jabuku, jer će njena vlakna takođe regulisati insulin".

Šta najviše utiče na gojaznost kod mladih?

"Tinejdžere je sramota da nose zdravu užinu. Traže novac za džeparac i onda kupuju čips, gazirano, jer to je sada jako moderno, a to je jako pogubno za zdravlje, metabolizam. To su sve šuplji šećeri, koji se unesu. Odmah su gladni, posebno deca koja su pažljiva na času, njima mozak potroši tu glukozu. Deci je jako važno da ponesu zdravu uživu, kako bi se ta glukoza sporo apsorbovala. Zdrava užina bi bila voćna salata. Nepravilnim žvakanjem hrane, dovodimo sebe u situaciju da nesvarena hrana dospeva u stomak, što može da rezultira opstipacijom i ozbiljnim zdravstvenim problemima", zaklčjučila je nutricionistkinja Rapajić.

BONUS VIDEO:

(MONDO/T.V.)