Zadržavanje vode u organizmu javlja se kod mnogih ljudi, a uzroci mogu da budu razni. Ponekad na to može da utiče način života, a nekada predstavlja i ozbiljan zdravstveni probolem, da li je to disblanas hormona, problemi sa bubrezima ili kardiovaskularna oboljenja. Dr Rodoljub Ristić, internista subspecijalista kardiolog, u emisiji "150 minuta" na Prvoj objasnio je kako srčani problemi utiču na zadržavanje vode u organizmu.
"Zadržavanje vode može da bude iz raznih razloga. To mogu da budu posledice unošenja natrijuma, natrjium-hlorida, slane hrane, sedentarnog načina života, pojavljuju se otoci na nogama itd. Ipak, najčešće pacijenti dolaze kad primene otoke na nogama, na potkolenicama. Otoci se ne javljaju preko dana, nego tek uveče. To su testasti otoci, na pritisak ostaje udubljenje. Dakle, otok na potklenicama jedan je od prvih razloga zašto se pacijent obraća i dolazi kod kardiologa. Kardiolog je taj koji mora da dokaže ili isključi da li poreklo tih otoka jeste ili nije vezano za kardiovaskularni sistem, što je jako važno", rekao je dr Ristić i dodao:
"Mi imamo protokol pregleda koji se uradi. Prvo morate da imate vremena da saslušate pacijenta i da sa njim razgovarate. Onda mora da se vidi da li je srčanog porekla i ako jeste, šta je izazvalo to. Srce svojom jednom kontrakcijom istisne 170 ml krvi. Zamislite taj vitalni organ koji je težak oko 400 grama da 24 sata neprekidno radi? Hoću da kažem da taj otok na nogama od strane kardiologa mora da bude precizno definisan. Ultrazvučni pregled nam daje da vidimo kolika je snaga srčanog mišića, da li su sve anatomske strukture u redu", objasnio je doktor.
Najveći faktor rizika
"Jedan od najvećih faktora rizika za nastajanje otoka, odnosno za oboljenje srca, jeste povišen krvni pritisak. On mora da se kontroliše i da se adekvatno leči. Postoji mnogo faktora rizika koji dovode do srčane slabosti - metabolički poremećaj, povišena glikemija u krvi, sedentarni način života, pušenje, stres. Sve su to faktori na koje moramo da računamo. Ima jedan vrlo bitan faktor, a to je genetski. Da li pacijent ima u porodici nekoga ko je naprasno umro, da li je imao infarkt. Tada te otoke moramo jako studiozno da obradimo. Genetski faktori mogu da se zaobiđu. Možemo da vodimo računa o tome kako se hranimo i o svim ostalim faktorima", rekao je dr Ristić.
Lekari zabrinuti zbog mladih pacijenata
"Moram da kažem da smo i mi, moje kolege i ja, iznenađeni što svakodnevno imamo bol u grudima, stezanje. Došao nam je mlad čovek koji je imao infarkt, čovek od 37 godina. Juče smo imali petoro takvih. Činjenica je da sve veći broj mladih ljudi ima problem. Malo, malo, u poslednjih godinu dana, kada pitamo čoveka čime se bavi, on kaže da je IT stručnjak. Radi od kuće, puši paklu cigareta dnevno, sedi, ima višak kilograma. Juče smo imali mladog čoveka koji je imao infakrt, kaže da je imao strašan stres sa ljudima sa posla iz inostranstva. Njegov otac je u 60. godini naprasno umro. To znači da imamo čoveka kojem zaista preti infarkt", rekao je dr Rodoljub Ristić.
BONUS VIDEO:
Zvezda pala u Moskvi: Tesan poraz crveno-belih protiv CSKA
Milijarder se zbog Alekse hvatao za glavu! "Pozvao me je Miško, nisam verovao da ide iz Partizana"
Propao transfer Zvezdinog "đaka" u Partizan: Crno-beli izigrani u poslednji čas
Moskvu čeka nezapamćeno bombardovanje! Ukrajina dobija monstruozne rakete od milion dolara
Još jedan udar na budžet, skočiće cena vode: "Plaćamo 1.000 litara kao jednu, uzrok neracionalnog trošenja"