Septembar mesec je mesec borbe protiv hematoloških bolesti, retkom poremećaju zgrušavanja krvi. Kako, zašto nastaje i ko je ugrožen. Procenjuje se da u svetu bolest zgušavanja krvi ima oko 257 hiljada osoba, a u Srbiji oko 900. Među njima su i deca. Kako je da je prepoznamo, lečimo i izbegnemo posledice objasnili su za RTS Dejan Petrović, predsednik Udruženja hemofiličara Srbije i prof. dr. Predrag Miljić, šefa kabineta za hemofiliju i poremećaje hemostaze UKCS.
"U normalnim okolnostima u našoj krvi postoji sposobnost da se zgrušava pri povredama, posekotinama i brzo dolazi do zaustavljanja krvarenja. Kod hemofilije i drugih poremećaja koagulacije postoji defekt u tom procesu najčešće zbog nekog urođenog nedostatka od komponenti koje dovode do zgrušavanja krvi.
Takvi ljudi mogu da imaju ozbiljne probleme i kada su u pitanju najmanje povrede, krv se ne zgrušava i može da im bude i život ugrožen. Kod zdrave osobe krvarenje se zaustavlja već od par minuta, a osobe sa hemofilijom može da krvari danima, nedeljama", rekao je prof. dr Predrag Miljanić.
Hemofilija je nasledna bolest
"Dete se rađa sa hemofilijom i oko pet hiljada živorođene muške dece rodi se jedno dete sa hemofilijom. U retkim slučajevima ona može biti stečena, retka je, a nastaje usled autoimunih bolesti i poremećaja imunog sistema. To su ekstremno retke stvari, otprilike jedan slučaj na milion stanovnika godišnje. Hemofilija je bolest koja je češća kod muškaraca, a prenose je žene, pa obolevaju njihovi sinovi", istakao jeprof. Miljanić.
Kako je istakao Dejan Petrović, predsednika Udruženja hemofiličara Srbije,hemofilija mu je otkrivena u drugoj godini života.
"Pošto nije bilo porodične anamneze, odnosno roditelji nisu znali da mogu da dobiju dete sa hemofilijom, kada sam počeo da hodam i padam, javljale su se modrice koje su teško prolazile, dugo trajale, a javili su se i bolni otoci. Tada su me roditelji odveli kod lekara i postavljena je dijagnoza. To je bilo komplikovano u odrastanju jer nije bilo adekvatne terapije", rekao je Dejan.
Danas je situacija drugačija, savetuje se fizička aktivnost i dostupne su moderne, bezbedne i savremene terapije.
Promene u lečenju nekada i sad
"Uspeh u lečenju hemofilije je jedan od najvećih uspeha moderne medicine.Pre 1960. godine većina bolesnika je umirala oko dvadesete godine. Od tada se dramatično promenila situacija i danas ljudi žive normalan životni vek. Deca sa hemofilijom odrastaju u zdrave osobe, sa stabilnim lečenjem", rekao je prof. dr Predrag Miljanić.
Dejan ističe da je Udruženje osoba sa hemofilijom osnovano 2.000 godine i radi se na unapređenju lečenja i kvaliteta života. Terapija se prima preventivno dva puta nedeljno.
Da li hemofilija može da se izbegne, šta kaže prevencija bolesti
"U oko 50 odto slučajeva rodi se dete a da niko u porodici nije imao hemofiliju. Lečenje je danas uspešno, pa je sve lakše. U zadnje vreme došlo je do prave revolucije u lečenju hemofilije, do skora smo je lečili tako što se lek tri do četiri puta ubrizgavao lek u venu. Danas se lek pod kožu ubrizgava jednom nedeljno ili jednom mesečno. U svetu se negde koristi i genska terapija, nauka se neprestano razvija i to je jedan krupan korak u lečenju", napomenuo je prof. dr Predrag Miljanić, šef kabineta za hemofiliju i poremećaje hemostaze UKCS.
BONUS VIDEO:
Teodosić ovakav meč nije imao 14 godina! Navijači Partizana pamte kad je poslednji put imao nula asistencija!
"Obradović više ne računa na njega, Partizan traži drugog igrača": Otkriveno kakvo pojačanje žele crno-beli
Nemačka se priprema za rat sa Rusijom! Napravljen tajni plan, evo kako će postupiti u slučaju eksalacije sukoba
Uspavana Zvezda nije došla na derbi: Protiv Partizana ovakav nemaš šta da tražiš na terenu
Mondo ukrštenica za 23. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!