Istraživači su dokazali da se mozak tokom sna mnogo bolje odupire "kvarenju" svežih informacija, tako da njihova studija baca novo svetlo na izrazito složen proces kojim ljudi pohranjuju i koriste namerno stečene informacije i podatke, prenosi radio "Dojče vele".
Ranija istraživanja pokazala su da se sveže informacije, privremeno pohranjene u deo mozga nazvan hipokampus, ne "primaju" odmah.
Takođe je poznato da reaktivacija tih informacija nedugo nakon učenja, ima ključnu ulogu u njihovom trajnom smeštanju u neokorteks, moždani "hard disk". U budnom stanju, brzo prisećanje naučenog obično je nesiguran proces.
Kada bi se, na primer, druga pesma učila nedugo nakon prve, taj postupak bi vrlo verovatno otežao smeštanje prve u duboku memoriju.
Bjorn Raš sa univerziteta u Libeku i njegove kolege pretpostavljali su da se isto događa i u snu i sproveli su istraživanje da bi saznali da li su u pravu.
Na testu su zamoljena 24 dobrovoljca da pokušaju da zapamte 15 parova karata sa slikama, da bi posle 40 minuta pola ispitanika pošlo na spavanje, a ostali su dobili novih 15 parova karata sa nešto drugačijim uzorkom slika. Posle dremeža i prva grupa je dobila isti zadatak, posle čega su članovi obe grupe morali da pokažu šta su zapamtili iz originalnog zadatka.
Na iznenađenje naučnika, grupa koja je spavala ostvarila je znatno bolje rezultate, uparivši tačno 85 odsto karata, nasuprot 60 procenata grupe koja je bila budna.
"Reaktivacija sećanja imala je potpuno drugačiji učinak u budnom i u stanju sna", rekla je dr Suzan Dikelman dodajući da se na osnovu CT snimaka može naslutiti da je razlog za taj iznenađujući rezultat to što je već u prvim minutima sna počeo prenos podataka iz hipokampusa u neokorteks.
(Tanjug)
Ranija istraživanja pokazala su da se sveže informacije, privremeno pohranjene u deo mozga nazvan hipokampus, ne "primaju" odmah.
Takođe je poznato da reaktivacija tih informacija nedugo nakon učenja, ima ključnu ulogu u njihovom trajnom smeštanju u neokorteks, moždani "hard disk". U budnom stanju, brzo prisećanje naučenog obično je nesiguran proces.
Kada bi se, na primer, druga pesma učila nedugo nakon prve, taj postupak bi vrlo verovatno otežao smeštanje prve u duboku memoriju.
Bjorn Raš sa univerziteta u Libeku i njegove kolege pretpostavljali su da se isto događa i u snu i sproveli su istraživanje da bi saznali da li su u pravu.
Na testu su zamoljena 24 dobrovoljca da pokušaju da zapamte 15 parova karata sa slikama, da bi posle 40 minuta pola ispitanika pošlo na spavanje, a ostali su dobili novih 15 parova karata sa nešto drugačijim uzorkom slika. Posle dremeža i prva grupa je dobila isti zadatak, posle čega su članovi obe grupe morali da pokažu šta su zapamtili iz originalnog zadatka.
Na iznenađenje naučnika, grupa koja je spavala ostvarila je znatno bolje rezultate, uparivši tačno 85 odsto karata, nasuprot 60 procenata grupe koja je bila budna.
"Reaktivacija sećanja imala je potpuno drugačiji učinak u budnom i u stanju sna", rekla je dr Suzan Dikelman dodajući da se na osnovu CT snimaka može naslutiti da je razlog za taj iznenađujući rezultat to što je već u prvim minutima sna počeo prenos podataka iz hipokampusa u neokorteks.
(Tanjug)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji