Beograđanima je, otkako je počela ekonomska kriza, osmeh sve manji. Zubari razlog vide u lošim zubima i tvrde da je besparica ispraznila stomatološke ordinacije. Lečenje kod privatnika gotovo je duplo skuplje nego u "državnoj" ordinaciji, ali čak i u toj najjeftinijoj varijanti - po domovima zdravlja, za veće intervencije treba izdvojiti i nekoliko hiljada dinara, piše "Press".

Stanovnik prestonice uz overenu zdravstvenu knjižicu može da izabere bilo koju "državnu" zubnu ambulantu. U domovima zdravlja deca i trudnice ne plaćaju usluge stomatologa, a za ostale pregled košta oko 300 dinara. Vađenje zuba sa lokalnom anestezijom je od 500 do 1.000 dinara, dok su komplikovana hirurška vađenja skuplja. Popravka zuba košta od 700 do 1.800 dinara, nadogradnja slomljenog zuba je oko 800 dinara, dok cena plombe zavisi od kvaliteta i površine koju zahvata, s tim što je bela plomba minimum 1.000 dinara. Proteze koštaju od 7.000 do 10.500 dinara.

"Cene variraju u zavisnosti od toga u koji dom zdravlja odete, težine same intervencije, kvaliteta materijala. Primamo pacijente sa overenom knjižicom iz bilo koje opštine, to ne utiče na cenu usluge", kažu za "Press" u DZ Palilula.

Prosečna cena popravke zuba u privatnim ordinacijama je oko 2.500 dinara, za plombe se plaća do 3.000 dinara, dok za vađenje zuba treba izdvojiti od 1.000 pa sve do 10.000 dinara. Proteza košta između 15.000 i 60.000 dinara, čišćenje oko 5.000 dinara, dok se beljenje zuba naplaćuje do 18.000 dinara.

Zoran Varga, generalni sekretar Udruženja privatnih stomatologa Srbije, kaže za "Press" da su cene šarolike jer su mnogi pribegli damping cenama kako bi privukli klijente. Udruženje, koje postoji već 23 godine, svoje članove obavezuje da poštuju minimalne cene rada, a Varga smatra da je glavni razlog što ljudi češće biraju privatnog zubara veće poverenje i mnogo bolji odnos prema pacijentu.

"Termin se uvek ispoštuje, radi se i u večernjim satima. Privatne ordinacije mnogo više ulažu u opremu i savremene tehnologije lečenja", dodaje on.

Privatni stomatolog Veljko Drecun kaže da je broj pacijenata znatno opao i da, osim besparice, na to utiče i nedostatak brige o zdravlju.

"Pored nemanja navike da se odlazi redovno na pregled kod zubara, postoji i strah, stečen u ranom detinjstvu kao posledica neprijatnog iskustva, ili naučen od roditelja. Nije retkost da roditelj preti detetu zubarom. Drugi bitan razlog je fama da su stomatološke usluge skupe. U stanju opšte besparice naravno da je sve skupo, ali mi nije prihvatljiv argument da je plomba, koja u proseku košta oko dve hiljade dinara, a traje barem pet godina, skuplja od frizure - za koju treba otprilike isto, a traje do prvog spavanja", kaže Drecun za "Press".

(MONDO)