Smog, industrijski izduvni gasovi i grejanje na čvrsta goriva doprinose visokom nivou zagađenja. Kakve posledice ovo zagađenje ostavlja na respiratorni sistem, kako se manifestuje kašalj izazvan zagađenim vazduhom i kako možemo da se zaštitimo, objašnjava dr Ljiljana Timotijević, pneumofiziolog iz Gradskog zavoda za plućne bolesti Beograd.
Da li i na koji način aerozagađenje utiče na zdravlje disajnih puteva?
Brojna istraživanja sprovedena poslednjih godina ukazuju na zdravstvene posledice udisanja zagađenog vazduha, uključujući porast broja obolelih od astme, hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) i karcinoma bronha. Često se kao uzrok kašlja navode upravo faktori spoljašnje sredine, pre svega aerozagađenje, ističe dr Timotijević.
Mi često ne znamo šta sve udišemo, da li je to katran, smog, jedinjenja sumpora, kadmijuma, izduvni gasovi iz automobila, kameni ugalj koji se koristi za zagrevanje kuća, i drugo. Sve ovo negativno utiče na zdravlje disajnih puteva.
Koji su glavni faktori koji izazivaju kašalj u zagađenim sredinama i kako se možemo zaštititi?
Ambijentalno zagađenje PM2,5 česticama potiče iz termoelektrana na ugalj, industrije vozila i drugih izvora. Zbog svoje veličine, ove fine čestice mogu lako dospeti do naših pluća i krvotoka, čime se različito odražavaju na naše zdravlje.
Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine o izvorima zagađenja PM2,5 česticama, individualna domaćinstva su dominantan izvor čestičnog zagađenja, što može dovesti do različitih akutnih ili hroničnih bolesti respiratornog sistema.
Da li je kašalj signal za uzbunu i kako ga treba lečiti?
Kašalj predstavlja prirodnu odbrambenu refleksnu radnju koja štiti naša pluća. Istovremeno, on je najčešći, ali i prvi simptom mnogih bolesti respiratornog sistema. U zavisnosti od vrste kašlja, treba preporučiti i odgovarajuću terapiju. Upotreba lekova koji suzbijaju kašalj kontraindikovana je kod pacijenata koji imaju produktivan kašalj.
U procesu nastanka sluzavog sekreta u plućima učestvuju ćelije iz disajnih organa. Uvećanje žlezda kao odgovor na hroničnu mehaničku iritaciju (aerozagađenje) i česte upale, bilo da su uzrokovane virusnim ili bakterijskim infekcijama, dovodi do proizvodnje veće količine sluzavog sekreta.
Ako osoba ima osećaj knedle u grlu i slivanje sekreta, ovo često dovodi do kašlja. Organizam normalno proizvodi velike količine sekreta, čak do 2 litra dnevno. Kada se produkcija sekreta poveća, njegovo slivanje niz grlo izaziva kašalj. Ovo može ukazivati na simptome gripa, prehlade ili alergijske reakcije. Višak sekreta može suziti disajne puteve, ograničavajući protok vazduha i pogoršavajući bolest, naročito kod pacijenata sa HOBP. Zato je važno olakšati izbacivanje sekreta i omogućiti brz oporavak i kvalitetniji život pacijenata.
Stalan kašalj praćen žućkastosivim ili zelenkastim sekretom ukazuje na upalu i infekciju velikih disajnih puteva, tj. akutni bronhitis. Preko 90% infekcija akutnog bronhitisa je virusnog porekla, pa antibiotici nisu efikasni. Samo ukoliko je dokazana bakterijska infekcija, propisuje se antibiotik, uz redovnu terapiju i obavezni mukolitik koji sprečava komplikacije bolesti i mogućnost ponovne infekcije (superinfekcije).
Ko je u najvećem riziku?
Zagađenje vazduha može dodatno pogoršati stanje pacijenata sa dijagnostikovanom hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP), koji će duže i više iskašljavati, osećati umor i imati intenzivirane simptome. Takođe, zagađeni vazduh pogoršava suvi kašalj ili kašalj sa lepljivim, žilavim ispljuvkom kod pacijenata sa astmom. HOBP pacijent ne kašlje svaki dan, ali tokom pogoršanja kašlje sa većom količinom ispljuvka, a tada se kašalj leči u sklopu cele bolesti.
Preporuke za ponašanje u slučaju visokog nivoa aerozagađenja:
• Ostanite u zatvorenom prostoru: Kada je nivo zagađenja visok, najbolje je ostati unutra što je duže moguće, posebno tokom dana kada je zagađenje najizraženije.
• Zatvorite prozore: Kada je zagađenje u porastu, držite prozore zatvorene kako biste smanjili unos zagađenog vazduha u dom. Provetrite prostorije kada se nivo zagađenja smanji.
• Ne ignorišite kašalj: Povećajte unos tečnosti jer voda pomaže u vlaženju disajnih puteva i lakšoj eliminaciji sekreta.
Ako je iskašljavanje otežano, a kašalj je produktivan, preporučuju se preparati koji će razrediti sekret i olakšati iskašljavanje - kao na primer kombinacija propolisa i N-acetilcisteina (NAC). Ovi sastojci dokazano razređuju sekret, smanjuju bakterijske biofilmove, smanjuju rizik od respiratornih infekcija i prehlade, ubrzavaju oporavak.
Lično preporučujem PropoMucil® kesice koje se rastvore u pola čaše vode i popiju tokom dana. Istraživanja su dokazala da kombinacija propolis i NAC poboljšava oporavak čak i kod pacijenata sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP), bronhitisom, fibrozama pluća i akutnim virusnim infekcijama, zaključuje dr Timotijević
Olimpijakos vraća Filipa Petruševa: Grci javili, sve je rešeno
Pogledajte kako je izgledalo privođenje Petra Đurića: Specijalci ga uveli u zgradu MUP (Video)
Real Madrid prošao Atletiko na penale: Sudija poništio gol Alvarezu, ovo će biti skandal
"Hajde, podignite ruku ako smete": Simeone poludeo posle VAR odluke i poništenog penala
"Moraću da kažem Partizan": Bogdanović veruje u crno-bele, a evo koja tri tima je još izabrao za F4