Bolovi u zglobovima, gubitak kose i umor mogu da ukažu na razna stanja. Jedno među njima posebno zbunjuje ljude. Lupus se često naziva "okrutnom misterijom", jer može proći mnogo godina pre nego što pacijenti dobiju tačnu dijagnozu. Ova hronična autoimuna bolest je nepredvidiva i često ima suptilne simptome koje je lako zanemariti ili pripisati nečem drugom. U međuvremenu, nelečena upala može da dovede do trajnog oštećenja organa.
Kako nastaje lupus?
Naš imuni sistem nas štiti od infekcija i bolesti tako što prepoznaje i uništava štetne supstance, ali ponekad dođe do zabune, pa imuni sistem napadne sopstveno telo. To zovemo autoimunitet - i on izaziva upalu. Mesto gde dolazi do napada uglavnom određuje tip autoimune bolesti. Kod lupusa, upala može da se javi u zglobovima, ispod kože, pa čak i u organima, što izaziva širok spektar simptoma.
Šta uzrokuje lupus?
Ne znamo tačan uzrok lupusa, ali postoji nekoliko faktora. Znamo da postoji genetska predispozicija i da se autoimune bolesti često javljaju u porodicama, ali na različite načine. Neko može da ima psorijazu, neko bolest štitne žlezde, a neko lupus. Porodična istorija je ono što zovemo "prvi udar". Često postoji i "drugi udar" koji zapravo pokreće bolest kod nekih ljudi. Na primer, samo oko 40 odsto identičnih blizanaca oboje imaju lupus.
Taj drugi udar može da bude nešto iz okoline, poput virusa. Ponekad je to izlaganje suncu i UV zracima koji aktiviraju imuni sistem. To je misterija koju lekari još uvek pokušavaju da rareše, naglašava dr Amit Saksena za "Njujork post". Oko 90 odsto pacijenata sa lupusom su žene, ali još uvek se ne zna zašto. Verovatno postoji hormonska komponenta. Znamo da se bolest često pojačava oko menstruacije ili nakon trudnoće, kada dolazi do hormonskih promena.
Koji su simptomi lupusa?
Pacijenti mogu da imaju neke simptome lupusa, ali da ipak ne ispunjavaju sve kriterijume za dijagnozu. Najčešći simptom su bolovi u crvenim, toplim, otečenim zglobovima. Tu su i karakteristični osipi. Leptirasti osip se javlja preko obraza i nosa, dok je diskoidni osip taman, kružan i ljuskav. Može da se pojavi gotovo bilo gde na telu.
Problem je što se bolovi u zglobovima često pripisuju prekomernom naporu ili povredama, a leptirasti osip može da liči na rozaceu, koja izaziva crvenilo lica. Mnogi simptomi su neodređeni i nisu deo zvaničnih dijagnostičkih kriterijuma za lupus - poput umora, opadanja kose i Rejnoovog sindroma (kada prsti ili nožni prsti menjaju boju na hladnoći). Ovi simptomi mogu da se jave i kod osoba koje nemaju lupus.
Iako lupus ne bi trebalo značajno da skrati životni vek, sve više se uviđa, naglašava doktor, da moramo da obratimo pažnju na dodatne probleme, poput bolesti srca, koje su češće kod ovih pacijenata.
Kako smanjiti rizik od izbijanja simptoma?
Lupus utiče na svakodnevni život gotovo svakog pacijenta. Mogu da imaju sasvim uobičajen dan bez simptoma, a onda da se sve naglo promeni. Rizik od pogoršanja može da se smanji tako što se:
- Izbegava sunce ili koristi zaštita sa SPF 50+, jer UV zraci mogu da aktiviraju bolest.
- Održava vakcinacija kako bi se smanjio rizik od infekcija, jer sve što pokreće imuni sistem, može da aktivira i autoimunu reakciju.
- Prati ishrana protiv upala. Još uvek se istražuje veza između probavnog sistema i imunog sistema, ali je rano da se preporuče konkretne namirnice koje treba izbegavati.
- Izbegava emocionalni i fizički stres.
Ponovna pogoršanja lupusa mogu da izazovu trajna oštećenja organa i potencijalno bubrežnu bolest. Dobra vest je da zajedničkim trudom pacijenata, lekara i porodice, simptomi mogu da budu pod kontrolom, a bolest u remisiji, što omogućava dug i kvalitetan život.
BONUS VIDEO:
