U Srbiji sve više dece ima astmu, a svaki deseti stanovnik živi sa tom bolešću. Predviđa se da će se za deset godina broj obolelih udvostručiti. Gošća Jutarnjeg programa RTS-a, pulmolog dr Marijana Milić iz Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkolozu, navela je da je astma u jako velikom porastu, brojčano gotovo da dostiže razmere epidemije.
Činjenica je da su i druge bolesti u porastu, ali astma i alergijske bolesti poslednjih godina znatno rastu, čemu doprinosi i sve bolja dijagnostika i mogućnost lečenja. Poznato je da je jedan od osnovnih faktora koji može da dovede do astme, osim genetskog faktora i sklonosti ka alergijama, aerozagađenje, ističe dr Marijana Milić.
"Zatim, ekstremni porast svih alergijskih bolesti, od urtikarija, dermatitisa do alergijskog rinitisa. Takođe imamo porast i drugih bolesti koje posredno dovode do astme i do pogoršanja astme. Tu mislim na razne hronične sinuzitise, gastritise koji takođe mogu biti okidač pogoršanja astme", dodala je doktorka.
Sa kakvim problemima se suočavaju pacijenti sa astmom?
Prosečan broj pacijenata koji se dnevno pregleda u Gradskom zavodu za plućne bolesti i tuberkolozu je oko četiri stotine u zavisnosti od godišnjeg doba. Od toga značajan broj pripada pacijentima sa alergijskim manifestacijama, pre svega alergijski rinitis i astmu, navela je doktorka.
Snežana Šundić Vardić, iz Nacionalnog udruženja "Alergija i ja", majka dvoje dece koja imaju problem sa alergijama, napomenula je da iskustvo roditelja pacijenata, ali i odraslih pacijenata, nailaze na nerazumevanje na svim nivoima.
"Doktorka je ukazala uglavnom na sve probleme sa kojima se mi suočavamo i po pitanju zagađenja vazduha i po pitanju načina života koji vodimo, ali ono što bih ja takođe dodala je da zapravo nepridržavanje zakona o pušenju, koje se dešava čak i u nekim, verovali ili ne, medicinskim ustanovama", naglasila je.
Udruženje "Astma i ja", pre svega, ima ulogu posrednika između lekara i pacijenata i pruža neke osnovne medicinske informacije, s obzirom na to da na internetu ima dosta neproverenih i pogrešnih. Takođe, godinama se sprovode besplatne radionice grupne podrške, kako za roditelje pacijenata, tako i za pacijente.
"Kada su mi dete stavili u izolaciju zato što ima atopijski dermatitis, misleći da je zarazno oboljenje, ja sam jednostavno shvatila da društvo ne prepoznaje ove probleme i da je stvar do nas i da moramo neke stvari promeniti", istakla je Snežana Šundić Vardić.
Kako astmu držati pod kontrolom?
Pojedini lekari smatraju da astma nije bolest, već stanje koje se može držati pod kontrolom uz dobru saradnju pacijenata i lekara.
"Što se mene tiče, astma je bolest i to je poprilično ozbiljna bolest. Astma klinički može biti laka, ali bilo kakvo pogoršanje i te lake astme može biti jako teško. I takve stvari se dešavaju. Kada se desi pogoršanje uzrokovano alergenima, infekcijama, pogoršanja mogu biti jako teška, maltene izjednačena sa pogoršanjima kod pacijenata koji imaju tešku astmu i neretko se završavaju u bolnici", napomenula je dr Marijana Milić.
Astma se, kao i svaka druga bolest, drži pod kontrolom adekvatnom terapijom, adekvatnom primenom lekova i prihvatanjem bolesti. Pacijenti koji znaju da imaju astmu, znaju da ne smeju da puše, da borave u zadimljenim prostorijama, da moraju da izbegavaju alergene ukoliko je u pitanju alergijska astma, s obzirom na to da nisu svi pacijenti sa astmom i alergični, objasnila je doktorka.
"Ako ste alergični na polen, otvarate prozor u stanu ujutru, dok je koncentracija polena najniža. Znači, ima tu pravila da se pacijenti bukvalno nauče da žive sa astmom, ali treba doći kod lekara, treba dobiti terapiju i upoznati se sa svojom bolešću".
Adekvatna terapija
Bolest može da se razvije u svakom životnom dobu, a astma i alergija se najčešće razviju još u detinjstvu. Kod osoba koje nisu razvili kliničku sliku astme u detinstvu, postoji stanje koje lekari nazivaju hiperreaktivnost bronhija, odnosno disajni putevi su skloni tome da u jednom momentu počnu da se sužavaju.
"Kod osoba u nekim godinama, ako postoje uzročni faktori koji se sa godinama nagomilavaju, na primer pušenje, aerozagađenje, pojava alergija, odnosno intenziviranje alergija, poremećaji imuniteta, sve to može da se razvije u nekim kasnijim godinama", navela je dr Milić.
U svakom slučaju današnje terapije i lekovi su jako dobri i kvalitetni, a Snežana Šundić Vardić istakla je da u Srbiji imamo skoro sve dostupne i inovativne, čak i biološke lekove. Međutim, veliki je problem što oni nisu svi na pozitivnoj listi i to je jedan od ciljeva za koje se zalaže udruženje "Alergija i ja".
BONUS VIDEO:
(RTS/MONDO)
