Većina nas pokušava da ne razmišlja o demenciji dok smo još mladi. Zamišljamo je kao nešto što, ako nas i zadesi, javiće se tek za nekoliko decenija, kada budemo stari i slabi. Ipak, demencija koja počinje rano, odnosno sa simptomima pre 65. godine, u porastu je, piše Telegraph. Tada se mnogi pitaju kako je to moguće.
"Većina ljudi ne pomisli odmah da nove simptome pripišu demenciji dok su još mladi", kaže Jan Ojebod, profesor nege osoba sa demencijom na Univerzitetu u Bradfordu.
Razlog je jasan. Dok kod starijih osoba većinu slučajeva demencije čini Alchajmerova bolest, kod mlađih su češće ređe vrste demencije, poput frontotemporalne demencije i primarne progresivne afazije, koje u početku mogu da imaju vrlo različite simptome. Pamćenje možda nije prva funkcija koja se menja.
"Sećam se jednog muža čija je supruga uzela tiganj iz rerne, a da nije najpre stavila rukavice jer joj je bila narušena kontrola impulsa. Druga žena mi je rekla da je jurila iza hitne pomoći jer ju je uzbuđivalo treptanje sirene. Neki ljudi kradu u prodavnici. Neki se čak i razvedu pre nego što im konačno postave dijagnozu. Njihovi partneri primete veliku promenu ličnosti i pomisle da ih osoba sa demencijom više ne voli", ističe profesor Ojebod.
Evo šest neočekivanih znakova ranog početka demencije i šta može da se učini povodom njih:
1. Ne vidite kao ranije
Neki tipovi demencije, kao što je posteriorna kortikalna atrofija, češće počinju pre 65. godine. Obično se javlja kod osoba u pedesetim godinama. Zadnji deo mozga obrađuje vizuelne informacije koje dolaze iz očiju, pa je prvi znak promena vida - poteškoće u čitanju, proceni udaljenosti i dubine, kaže dr Natalija Rajan, neurološkinja i istraživač u Centru za istraživanje demencije na Univerzitetu u Londonu.
"Ljudi sa PCA mogu da odu kod optičara, ali problem neće biti otkriven, jer nije u očima već u mozgu. Ljudi često ne znaju da problemi sa vidom mogu da nastanu zbog promena u mozgu izazvanih bolestima koje dovode do demencije", objašnjava profesor.
Osobe sa ovim tipom demencije često su još mlade i fizički sposobne, "pa mogu da koriste strategije koje im pomažu da žive sa ovim vizuelnim poteškoćama. To može da uključuje dobro osvetljenje u kući, uklanjanje prepreka i izbegavanje podova sa jarkim dezenom, jer to otežava orijentaciju".
2. Promena ličnosti
Frontotemporalne demencije, grupa retkih demencija, češće se javljaju kod mlađih od 65 godina. Ovaj tip demencije pogađa prednji i bočne delove mozga, često se pojavljuje već u 40-im godinama. Može da izazove promene ličnosti koje, prema rečima profesora Ojeboda, često dovode do razvoda i narušavanja drugih odnosa. U tom slučaju se govori o demenciji sa promenama u ponašanju.
"Ljudi sa ovim tipom demencije teško se stavljaju u tuđu kožu i kontrolišu impulse. To je promena izazvana oštećenjem mozga, nazvana disinhibicija. Za ljude iz okoline to deluje kao promena ličnosti", objašnjava.
Naravno, ovo je veoma teško i za osobu i za njene bližnje. Jedna od stvari koja najviše pomaže osobama sa ovom vrstom demencije (i njihovim porodicama) je dobijanje stručnih informacija, saveta, podrške i prilike za povezivanje sa drugima u sličnoj situaciji.
3. Teško pronalazite prave reči ili uopšte ne možete da ih se setite
Gubitak sposobnosti jezika može da bude uzrokovan vrstom frontotemporalne demencije nazvanom progresivna nefluidna afazija. Ovaj oblik demencije pogađa centre za govor u mozgu i "otežava pronalaženje pravih reči", objašnjava profesor. Drugi tip, semantička demencija, utiče na razumevanje značenja reči.
Doktori preporučuju ljudima sa ovim problemom da potraže specijalizovanu logopedsko-jezičku terapiju, jer postoji više vrsta primarne progresivne afazije koje se različito manifestuju i zahtevaju različite strategije podrške u komunikaciji.
4. Kod kuće ste dobro, ali na odmoru se izgubite
Iako Alchajmer obično nije uzrok rane demencije, on može da se javi i često "pokazuje svoje simptome kroz to što poremeti aktivnosti koje starija osoba obično ne obavlja", kaže profesor Ojebod. Na primer, osoba može da bude zbunjena i dezorijentisana na novom mestu.
"Može da se desiti da neko dobro funkcioniše kod kuće, ali na odmoru se izgubi u hotelu i satima traži svoju sobu. Ako osoba sa retkim oblikom demencije dođe na novo mesto, važno je da oni koji joj pomažu ili brinu o njoj, znaju što više o toj osobi - njena interesovanja, aktivnosti koje voli i poteškoće koje bolest donosi. Neke opšte strategije za smanjenje zbunjenosti na novim mestima su unošenje poznatih stvari poput omiljenih predmeta i fotografija, održavanje predvidljivih rutina, dok bližnji i negovatelji treba da koriste smiren, ohrabrujući i jasan način komunikacije", objašnjava.
5. Učenje novih stvari više nije lako kao pre
Velike teškoće u usvajanju novih sistema rada ili učenja novih veština mogu da budu znak Alchajmerove bolesti kod mlađih od 65 godina, kaže profesor Ojebod.
"Lako je pomisliti da ste samo malo zaboravniji ili da niste vešti sa kompjuterima, ali ako stvarno imate problem da naučite nešto novo, možda su to prvi znaci kognitivnih problema".
Postavljanje dijagnoze je važno, jer svi ponekad teško savladavamo nove veštine, a kako starimo to postaje teže. Ali ako je problem posledica demencije, "postoje strategije koje i dalje mogu da pomognu u učenju novih stvari", kaže profesor.
Jedna od njih je "prošireno ponavljanje": uradite neki zadatak jednom, ponovite ga nakon 20 sekundi, zatim udvostručite vreme pre ponovnog ponavljanja i tako još jednom, pre nego što ponovite radnju.
6. Teže vam je da zapamtite imena, razgovore ili nedavne događaje
Problemi sa kratkoročnim pamćenjem glavni su znak demencije, ali u srednjem dobu, to se često pripisuje menopauzi ili umoru. Ako vam je teško da pratite nedavne događaje, razgovore ili zapamtite činjenice, možda je uzrok Alchajmerova bolest.
Opet, ako dobijete Alchajmer kao mlađa osoba, "mnogo toga može da se uradi da se podrži pamćenje i kognitivne funkcije", kaže profesor.
"Zna se da ljudi bolje pamte i razumeju nove informacije ako im se prezentuju na više načina. Na primer, da biste zapamtili novi broj telefona ili ime, pokušajte da ga napišete i izgovorite naglas".
BONUS VIDEO:
