Na televiziji K1, u emisiji koja je izazvala veliku pažnju javnosti, gostovali su dr Gordana Dedić i advokat Nebojša Perović kako bi razgovarali o jednom od najosetljivijih i najkontroverznijih pitanja današnjice - legalizaciji eutanazije. Povod za ovu temu bio je nedavni potez francuskog parlamenta, koji je usvojio predlog zakona kojim se predviđa legalizacija eutanazije u toj zemlji.
I dok Francuska donosi odluku koja izaziva brojne etičke, pravne i medicinske dileme, postavlja se pitanje - zašto je eutanazija dozvoljena zakonom u samo osam zemalja sveta? Dr Gordana Dedić je istakla da je rešavanje smrti na ovaj način u Srbiji kažnjivo.
"To je multidisciplinarno pitanje i ne može se posmatrati jednostrano. Kada govorimo o osam zemalja koje su dozvolile eutanaziju, važno je istaći da lekari imaju svoj stav, pravnici svoj, a etička pitanja se dodatno postavljaju. Prema našem zakonodavstvu, postoje dva člana koja rešavanje smrti na ovaj način tretiraju kao krivično delo, uključujući i pomaganje pri samoubistvu", objasnila je dr Dedić.
Dodala je i da je važno razgovarati sa pacijentom, posebno ako je u terminalnoj fazi bolesti.
"Zašto pacijentu ne bismo rekli da boluje od teške bolesti i da je potrebno da se leči i ide na dodatnu dijagnostiku? Postoje i tzv. dobronamerne laži, ali ovde nije reč o tome. Neophodno je voditi iskren razgovor sa pacijentom koji je u terminalnoj fazi, jer on možda mora da razreši neke stvari u životu, pravne ili porodične odnose", kazala je doktorka i objasnila da li bi pristup lekara morao da se promeni ukoliko bi se zakon izmenio.
"Pitanje je samo na koji način lekar saopštava pacijentu informacije, ali pacijent mora da zna istinu. Lekar je dužan da objasni od čega se pacijent leči i u kojoj fazi se bolest nalazi. Ne mora mu reći direktno da umire, ali mora biti jasan da bolest napreduje", istakla je dr Dedić.
Prava pacijenata
"Pacijent ima pravo da bude lečen, to je naš zakon, ali može i da odbije. Ukoliko odbije, bez obzira na razlog, mora da bude dokumentovano, pismeno, da lekar to ostavi u istoriji bolesti", rekla je doktorka.
Pasivna eutanazija
Ako je u Srbiji neko bolestan i zavisan od aparata za održavanje života, postavlja se pitanje koja prava ima taj pacijent i o čemu može da odlučuje njegova porodica.
"Hipokratova zakletva nas obavezuje da lečimo pacijenta do samog kraja. To je medicinski deo i to je ono što postoji u Srbiji. U trenutku kada se proceni da više nema svrhe u nastavku lečenja, kod nas se to ne naziva eutanazijom. To se naziva prestanak lečenja uz saglasnost porodice. Takvi slučajevi su retki", objasnila je doktorka.
Advokat Nebojša Perović podsetio je da se pitanje "dobre smrti" pominje i u nacrtu Građanskog zakonika iz 2005. godine.
"Dvadeset godina traje izrada našeg Građanskog zakonika, a u tom nacrtu je, između ostalog, predviđeno da se u srpsko zakonodavstvo uvede pojam 'dobre smrti'. To je koncept koji funkcioniše u osam zemalja. U proseku, u zemljama gde je rađena statistika, mislim da je u Belgiji, oko 1.400 ljudi je godišnje biralo tu mogućnost, a većina njih su mlađe osobe, oko 40 godina, obolele od karcinoma. Kod nas, to je i dalje krivično delo, prema Krivičnom zakoniku, sa kaznom od 6 meseci do 5 godina. Ako se radi o punoletnoj osobi, onda se to tretira kao pomaganje pri samoubistvu", objasnio je Perović.
Potom je advokat Perović izneo i oštriji stav o samoj suštini ovog pitanja.
"To je apsolutno samoubistvo, jer je čovek odlučio da, usled nekih životnih okolnosti, u ovom slučaju bolesti i bolova koje ne može da istrpi, reši da izvrši samoubistvo. Nije u mogućnosti da to uradi sam, pa traži pomoć. I sada bi zakon trebalo da napiše da onaj koji hoće da izvrši samoubistvo, dobija našu saglasnost da mu pomognemo da to učini. Mnogo je važno da se stvari nazovu pravim imenom i da se jasno označi šta je šta. Mislim da je Kanada ili Holandija donela odluku da se eutanazija dozvoli čak i za decu mlađu od 12 godina", rekao je Perović.
"Naš građanski zakon se piše dve decenije u delovima. U tom zakoniku iz tih radnih grupa koje su se menjale, sve novotarije koje su postojale, one su ih napisale u tom zakoniku. Tu imate od eutanazije do surogat majčinstva preko istopolnih brakova, zajednica, ali to je samo nacrt", dodao je.
BONUS VIDEO:
