Dr Oliver Stojković sa Instituta za sudsku medicinu u Beogradu kaže da će ta ustanova zahvaljujući projektu farmakogenetičkih istraživanja, koju sprovode stručnjaci iz više ustanova, definisati laboratorijske procedure koje će pomoći u određivanju terapije kod onih koji ne reaguju na lekove.

Istraživanja se, prema njegovim rečima, obavljaju na uzorcima uzetih od pacijenta, a najčešće je reč o krvi ili brisevima bukalne sluznice.

"Već od sredine juna imaćemo razvijenu laboratorijsku proceduru i kad dođe pacijent kome je lekar propisao neki lek moći ćemo u startu da mu kažemo koje on genetičke varijante u sebi nosi i koju dozu leka lekar treba da mu prepiše", objasnio je dr Stojković.

Stojković, koji je rukovodilac projekta koji je započelo Ministarstvo nauke, je naveo da su iskustva pokazala da različite količine leka kod ljudi imaju različiti efekat u lečenju.

"Doza može da varira pa se jednom pacijentu daje jedan miligram nekog leka, a drugom 100 miligrama kako bi se postigao isti efekat", objasnio je Stojković navodeći primer Amerike gde se zahvaljujući analizama enzima odmah može ustanoviti koja doza treba da se da pacijentu.

Govoreći o projektu farmakogenetičkih ispitivanja čiji je rukovodilac, on je kazao da je sprovođenje počelo početkom ove godine i da je na njemu angažovano 24 istraživača (osim sa Instituta za sudsku medicinu angažovani su i stručnjaci sa Medicinskog fakulteta, KBC Dedinje, VMA, Instituta za medicinu rada , kao i Instituta za majku i dete).

Cilj projekta, prema njegovim rečima je da se definišu one dijagnostičke procedure kojima bi se identifikovali geni koji su od posebnog značaja za medicinu da bi se otkrilo koji su od tih gena varijabilni u populaciji.
Navodeći primere i slučajave u kojima pacijentima korišćenjem lekova nije poboljšano zdravstveno stanje, dr Stojkovć je kazao da 30 odsto žena koje su operisale karcinom dojke, a koje piju lek "nolvadeks" ne reaguje na taj medikament, jer njihova jetra nije u stanju da ga metaboliše i prevede u formu koja blagotvorno deluje.

On je naveo da kod 3.000 žena, od 10. 000 koliko ih koristi taj lek u Srbiji, on na njihovo stanje ne deluje pa je potrebno koristiti njegovu zamenu koja odgovara osnovnoj bolesti.

Prepisivanje terapija na osnovu genetičkih analiza je u svetu kao i kod nas tek u začetku, navode stručnjaci.
Ukazujući na primere u drugim svetskim zemljama, sagovornik Tanjuga je podsetio da je u Americi osiguravajuća kuća "Mediker" prihvatila da finansira genetičke analize za određene bolesti i lekove.

"Nadam se da će vrlo brzo Ministarstvo zdravlja i RZZO prepoznati da se kroz ovakav vid treapije mogu ostvariti uštede u zdravstvu, jer se plaćanjem genetičkih analiza za određene lekove smanjuju troškovi terapije za pacijente", kazao je sagovornik Tanjuga.

Stojković je najavio da će na Institutu polovinom juna građani moći po savetu svog lekara da se obrate toj ustanovi i dostave uzorke krvi sa zahtevom da se obavi određeni test za određeni lek.

Govoreći o drugim istraživanjima na Institutu, on je objasnio da se preminule osobe u tu ustanovu upućuju na obdukciju kada se desi da umru u nekoj zdravstvenoj ustanovi, a da od momenta prijema nije prošlo 24 sata ili da u momentu smrti nije postavljena dijagnoza.

Takođe, na Institutu se od ranije obavljaju dijagnostički testovi na moguće postojanje gluvonemosti kod deteta ili dobijanje teškog oblika mišićne atrofije od koje deca umiru najčešće već u prvim godinama života.

(Tanjug)